Mala i srednja preduzeća ne uživaju nivo pažnje i podrške kao velika

Mala i srednja preduzeća su nosioci najvećeg dela domaće privrede, kreiraju 60 odsto dodate vrednosti, 66 procenata zaposlenosti i učestvuju sa 45 odsto u ukupnom izvozu. Kao takva, predstavljaju i temelj i pokretačku snagu nove srpske privrede, i imaju izuzetan potencijal da doprinesu održivom razvoju Srbije u narednoj deceniji i ostvarenju svih ciljeva Agende 2030 za našu zemlju.

Ipak, domaći MSP sektor ne uživa nivo pažnje i podrške kao velika preduzeća i potrebno je da se MSP stave u centar razvojnih politika, glavni je zaključak panel diskusije „Vreme je za MSP!“, koju su zajedno organizovali CEVES i Privredna komora Srbije.

U okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) već više od dve godine vodi dijalog sa ključnim srpskim preduzetnicima o potrebama razvoja srpske privrede radi prepoznavanja i pokretanja inicijativa koje će doprineti ostvarivanju ove vizije do 2030. godine. Tim povodom, u četvrtak je održana panel diskusija Vreme je za MSP! na kojoj su predstavnici malih i srednjih preduzeća, državnih institucija značajnih za razvoj MSP sektora, Privredne komore Srbije i drugi zainteresovani za dalji razvoj MSP sektora razgovarali o tome šta je potrebno da ovaj deo privrede nastavi da raste i još snažnije doprinosi održivom razvoju Srbije.

„Potreban je fokus države, ali i društva, na izgradnji podsticajnog privrednog ambijenta, te prestanka prakse kojom se MSP, administrativno i na druge načine, diskriminišu u odnosu na velika preduzeća. U svojim politikama i finansijskim resursima, odnos između pažnje koja se posvećuje MSP i velikim preduzećima mora da se ujednači, a u skladu sa dobrom praksom EU“ – izjavio je Nemanja Šormaz, direktor CEVES-a, tokom uvodnog dela panela, naglašavajući da će CEVES zajedno sa drugim partnerima nastaviti da se zalaže za inicijative koje su identifikovane od strane MSP.

Iako u drugom planu naspram stranih direktnih investicija (SDI) i velikih državnih i javnih sistema, MSP pokazuju kontinuirani rastući kapacitet i snagu da odigraju ključnu ulogu za dalji razvoj Srbije.

Uprkos nedovoljno podsticajnom ambijentu, broj mikro, malih i srednjih preduzeća u periodu 2015–2020. povećao se za više od 78.000 (od čega 10.600 čine nova privredna društva), broj zaposlenih veći je za 163.742 (20,4 odsto), ukupan rast bruto dodate vrednosti iznosio je 46,4 odsto, dok je izvoz – glavni pokazatelj konkurentnosti – uvećan za 1,4 milijarde EUR (26,8 odsto).

„Naš zadatak je da pomognemo upravo malima i onima koji nemaju svoje interne resurse jer upravo je njima potrebna najveća podrška organizacija. Ovo je jedan posao koji mora da ima široki front aktivista koji pomažu, koji skreću pažnju na probleme s kojima se suočavaju mala i srednja preduzeća“, poručio je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije.

Kao jednu od veoma značajnih prepreka za ubrzanje rasta i produktivnosti MSP, učesnici diskusije su identifikovali to što MSP nisu izuzeta od poreza na dobit na investicije kao što je to slučaj sa velikim preduzećima a – uglavnom iz stranih direktnih investicija – kao i nepostojanje adekvatne institucionalne podrške u međunarodnim finansijskim transakcijama (osiguranje izvoza, garancije) što je praksa u drugim zemljama Evrope i u regionu.

Dušan Šarković, vlasnik i direktor preduzeća DMV Kontrolni sistemi iz Niša osvrnuo se na pitanje poreskog kredita, rekavši da većina MSP ne može da pređe prag od pola miliona evra ulaganja i 200 zaposlenih koji je neophodan za ovu meru, te da bi bilo dobro da se ovaj mehanizam redefiniše tako da obuhvati i domaća mala i srednja preduzeća, kao što je to bio slučaj do 2013. godine.

Panelisti su se složili da mala i srednja preduzeća čine okosnicu domaće privrede, te da imaju nemerljiv doprinos i za izvoz Srbije i za zapošljavanje, posebno u sredinama do kojih strane firme nemaju interes da dođu čime snažno doprinose smanjenju nejednakosti i depopulacije Srbije.