Mali akcionari NIS-a privremeno ne raspolažu imovinom već 21 mesec

Naftna industrija Srbije (NIS) objaviće ovih dana rezultate poslovanja u trećem kvartalu ove godine, ali mali akcionari od očekivanih dobrih rezultata zbog rasta cena nafte neće imati mnogo koristi jer već 21 mesec ne mogu da raspolažu svojim akcijama.

Trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi privremeno je obustavljeno sredinom januara prošle godine zbog uvođenja sankcija američkog OFAC-a prema kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom, a privremenost je na snazi do danas.

Podsetimo, odluka o privremenom obustavljanju trgovine doneta je 14. janauara 2025. godine, da bi 22. januara Komisija za hartije od vrednosti donela rešenje kojim je naložila Beogradskoj berzi produženje privremene obustave trgovanja akcijama do prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja.

„Iako je odluka o sankcijama i dalje na snazi, NIS relativno normalno posluje sve ovo vreme na osnovu produženja licenci, isplaćuje plate zaposlenima, plaća kredite i kamate na obveznice. Jedino što je onemogućeno je trgovanje akcijama na berzi“, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.

Prema njegovoj oceni, ne postoji nijedan tržišni razlog niti opravdanje zašto bi trgovina i dalje bila obustavljena, a malim akcionarima koji drže skoro 14 odsto vlasništva NIS-a onemogućeno da raspolažu svojom imovinom.

Gujaničić podseća da od momenta donošenja takve odluke Komisija nijednom nije preispitala njenu svrsishodnost.   

“Privremena suspenzija treba da bude privremena. Na najvećim berzama traje nekoliko sati, kod nas neka bude nekoliko dana, ali prošlo je više od 20 meseci. I sankcije su odraz tržišne dinamike. Nije berza da se tu bude samo kada je sve dobro, a kada nije da se sa berze sklanjate”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje da li bi sama kompanija trebalo da bude zainteresovana da se trgovanje na berzi delom njenih akcija nastavi, Gujaničić odgovara potvrdno, ali i dodaje da je NIS u više navrata donosio u najmanju ruku problematične odluke kada je reč o pravima akcionara i naveo slučaj isplate 60 miliona evra donacije državi umesto da dobit isplati deoničarima pre nekoliko godina.

Zato ga njihovo neoglašavanje po ovom pitanju ne čudi.

Koliko tržišna kapitalizacija NIS-a ne odgovara stvarnoj vrednosti ove kompanije govori činjenica da je pre obustavljanja trgovanja iznosila oko 800 miliona evra, što je, ako se uzme u obzir inflacija, manje nego kad je privatizovan, ističe on.

Međutim, Gujaničić smatra da to nije glavni aspekt cele situacije, već je to pre svega, uzurpirano pravo vlasnika akcija i činjenica da im je na neodređeno zamrznuta imovina.

“To je pokazatelj strategije razvoja tržišta kapitala. Institucije nisu u stanju da vlasnicima akcija omoguće da raspolažu tim akcijama, a stalno se priča o nekakvoj petogodišnjoj strategiji razvoja tržišta kapitala”, zaključuje Gujaničić.

Trgovanje akcijama NIS-a obustavljeno je na ceni od 718 dinara.