Mali: Predloženi budžet za 2024. nastavak politike povećanja plata i penzija

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je u petak da je predloženi državni budžet za 2024. godinu „nastavak politike povećanja plata i penzija, izgradnje i zaštite životnog standarda građana“.

Mali je na javnom slušanju u Skupštini Srbije o Predlogu zakona o budžetu za 2024. i Predloga zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2022. rekao da je planiran razvojni budžet, što se vidi po ulaganjima od 6,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u kapitalne investicije, prenosi Beta.

Istakao je da je predviđen deficit od 2,2 odsto BDP-a, dok je za ovu bio planiran deficit od 3,3 odsto, ali da će iznositi 2,8 odsto.

Taj iznos deficita, kako je rekao, omogućava podizanje plata i penzija, drži i javni dug pod kontrolom koji će naredne godine iznositi 51,7 odsto BDP-a.

Mali je naveo da procenjena stopa rasta BDP-a u 2024. godini 3,5 odsto i da srpska ekonomija i dalje raste, za razliku od mnogo većih ekonomija.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je ocenila da je planirani rast BDP-a od 3,5 odsto u Predlogu zakona o budžetu za 2024. godini realan i približan projekciji NBS od tri do četiri odsto i da je „Srbija u dobrim rukama“.

Ona je rekla da „svi predlozi zakona potvrđuju ključno opredeljenje Vlade Srbije za povećanje životnog standarda stanovništva, povećanje kapitalnih investicija i subvencija u najvažnijim sektorima, uz očuvanje fiskalne održivosti“.

„U prilog tome govori i činjenica da se planiranim fiskalnim okvirom obezbeđuje dalje smanjenje fiskalnog deficita i učešće javnog duga u BDP-u“, rekla je Tabaković.

Dodala je da su projektovani deficit od 2,2 odsto BDP-a i učešće javnog duga od 51,7 odsto u BDP-u na kraju 2024. godine „kretanja u pravom smeru“.

Realni rast BDP-a u narednoj godini, kako je rekla, biće vođen rastom u uslužnim sektorima industriji i građevinarstvu. 

Navela je da je i projektovana inflacija u predlogu budžeta od pet odsto u proseku u 2024. godini približna onoj koju je projektovala NBS i koja će na kraju ove godine biti oko osam odsto, a u januaru sledeće sedam odsto, a da će prosečna u narednoj godini biti u rasponu četiri do pet odsto.

Tabaković je rekla da je NBS delovala proaktivno da bi sačuvala makroekonomsku stabilnost i standard građana, da je podigla referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, da je putem instrumenata obavezne rezerve povukla deo viškova dinarske likvidnosti od 114 milijardi dinara iz bankarskog sektora kako bi dodatno pooštrila domaće monetarne uslove.

Jednako važno je što je, po njenim rečima, čuvanjem relativne stabilnosti deviznog kursa poslovnog i investicionog poverenja, sprečeno prelivanje rasta cena energenata i hrane na cene.

„Očuvali smo investiciono i potrošačko poverenje, inflacija opada, očuvana je relativna stabilnost kursa, imamo rekordnu dinarsku štednju od 16 milijardi dinara, nastavlja se visok izvoz i priliv investicija i rast zaposlenosti“, rekla je Tabaković.

Iznela je da je u septembru bio najviši iznos deviznih rezervi od 24,2 milijarde evra, što je za 25 odsto više nego 2023. godine.