Među desetinama hiljada domaćih firmi samo njih 500 izveze robu za više od četiri miliona evra

Domaća privreda je tokom prošle godine izvezla robu i usluge za 28,6 milijardi evra, dok je u 2022. godini rezultat bio za milijardu evra slabiji.

I dok su najveći izvoznici mahom i najveći strani investitori, podaci Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) ukazuju na to da među desetinama hiljada malih i srednjih preduzeća njih tek oko 500 uspeva godišnje u izvoz da plasira robu vredniju od četiri miliona evra, dok taj broj raste na oko 700 ako se u računicu uključi i izvoz usluga. To su utvrdili na osnovu finansijskih izveštaja za 2022. godinu za kompanije sa više od pet, a manje od 250 radnika, što znači da su obuhvaćene mikro, male i srednje firme.

Na podatak da tek nekoliko stotina manjih firmi u Srbiji uspeva na strana tržišta da plasira robu i usluge značajnije vrednosti ukazao je osnivač i vlasnik kompanije Buck Darko Budeč prilikom najave dodele ovogodišnjeg priznanja za EY Preduzetnika godine.

„Trebalo bi da ih bude nekoliko hiljada“, ocenio je Budeč i podsetio da je danas na raspolaganju veliki broj programa za podršku i podsticanje preduzetništva, kao i da su najuspešniji među njima sve mlađi, ali i spremni na značajna ulaganja kako bi zauzeli i zadržali poslovne niše.

Direktor CEVES-a Nemanja Šormaz u razgovoru za Biznis.rs, međutim, ističe da Srbija zapravo dobro stoji kada je reč o udelu izvoznika među preduzećima koja imaju više od 10 zaposlenih, što je uzeto za kriterijum kako bi rezultati mogli da se porede sa evropskim.

„Svako drugo preduzeće sa više od 10 zaposlenih u Srbiji izvozi, a u nekim sektorima poput proizvodnje mašina i opreme taj udeo ide i do 80 odsto“, napominje Šormaz i objašnjava da pravi problem leži u intenzitetu izvoza, odnosno udelu prihoda od plasmana na stranim tržištima.

„Naša mala i srednja preduzeća (MSP) generalno stvaraju male prihode, uz nisko učešće izvoza, što na kraju daje rezultat da je samo njih oko 500 ostvarilo izvoz gotovih proizvoda vredniji od četiri miliona evra u 2022, odnosno njih oko 700 ako uračunamo i usluge“, kaže Nemanja Šormaz.

Naš sagovornik ističe da glavne prepreke za rast izvoza u sektoru malih i srednjih preduzeća leže u podinvestiranosti i nedostatku radne snage, a da je ključni problem investicioni ambijent.

„Mi smo jedina zemlja u Evropi koja poreskim kreditom ‘časti’ velika preduzeća, ali ne i mala“, upozorava Šormaz i dodaje da je u drugim zemljama poreski kredit dostupan ili svima ili samo manjima. Rezultat takve politike vidljiv je, kaže, „na terenu“.

„Investicije MSP u EU dostižu 11 odsto BDP-a, dok je u Srbiji taj udeo duplo niži, a od tih ulaganja zavisi koliki su im kapaciteti i koliko uopšte mogu da plasiraju na tržište. Takođe, istraživanje CEVES pokazalo je da vlasnici i direktori MSP navode nemogućnost da nađu adekvatne radnike kao ključni odgovor na pitanje o mogućnostima da značajnije prošire proizvodnju“, ističe direktor CEVES-a.

On dodaje da bi postojećim i potencijalnim izvoznicima značilo i da mogu da računaju na još neke proizvode iz portfolija Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), kao što je dugoročno osiguranje izvoza.

„Mi u suštini nemamo ni razvojnu banku koja bi se posvetila MSP-ovima, niti razvijene garantne šeme, a na kraju krajeva i naša Razvojna agencija je odlična kada je reč o uslugama za strane investitore, dok se ipak manje fokusira na razvoj domaćih MSP“, zaključio je Nemanja Šormaz.

Vesović: Koristimo svaku šansu u korist naše privrede

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije (PKS), u odgovoru na pitanje Biznis.rs o tome kako pomažu potencijalnim izvoznicima da osvoje nova tržišta skreće pažnju na to da je položaj Srbije specifičan utoliko što ima „neverovatno“ otvorenu spoljnotrgovinsku politiku.

„Primera radi, sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom svi imamo donekle strah, ali znamo i da se otvaraju nebrojene poslovne mogućnosti. U tom smislu, domaći privrednici najčešće traže neku vrstu ‘zaštite’ pri izlasku na strana tržišta – od pomoći u pronalasku partnera do podrške oko administracije, ispunjavanja standarda i sličnih pitanja“, kaže Vesović.

Naglašava da PKS ima i partnerske organizacije u drugim zemljama, kako bi domaćim privrednicima garantovali da stupaju u kontakt sa dobronamernim privrednicima i kompanijama, kao i da istu uslugu nude stranim privrednim delegacijama u našoj zemlji.

„Mi koristimo svaku priliku da, kada se ukaže neka politička šansa, nju iskoristimo i u korist privrede, a organizujemo i prisustvo sajmovima – ali ne treba zaboraviti da i to zahteva ulaganje od strane potencijalnih izvoznika, i to u najmanju ruku u kvalitetnu ličnu i prezentaciju firme i njene ponude, kao i učenje o poslovnoj kulturi“, rekao je Vesović.