MMF i „Skok u budućnost“: Kako misija gleda na projekat Srbija 2027?

Razvojni plan „Skok u budućnost – Srbija 2027” predviđa velika povećanja investicija u javnu infrastrukturu u narednim godinama. Razborito fiskalno upravljanje i srednjoročno planiranje investicija i dalje su od ključne važnosti, poručila je misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) čiji su članovi prethodne dve nedelje boravili u Beogradu.

U saopštenju po završetku treće runde razgovora o aktuelnom aranžmanu pozvali su vlasti da povećaju transparentnost ulaganja.

Šef delegacije Donal McGettigan potvrdio je da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli dogovor o zaključivanju treće revizije u okviru stend-baj aranžmana (SBA), koji treba da potvrdi Izvršni odbor MMF.

„Ispunjeni su svi kvantitativni ciljevi za kraj decembra 2023. i svi indikativni ciljevi za kraj marta 2024. za koje se očekuje da će biti ispunjeni na osnovu dostupnih podataka“, istakao je Gettigan u pisanoj izjavi u kojoj je konstatovao i da su makroekonomski rezultati u okviru programa jaki, uz oporavak rasta, solidnu fiskalnu poziciju, tekuću dezinflaciju, rekordno visoke devizne rezerve i snažno tržište rada.

Osvrćući se na plan „Skok u budućnost-Srbija 2027“, konstatovao je da on predviđa veliko povećanje investicija u javnu infrastrukturu.

„Razborito fiskalno upravljanje i srednjoročno planiranje investicija i dalje su od ključne važnosti. Treba održavati niske fiskalne deficite kako bi se konsolidovali dobici Srbije u obuzdavanju javnog duga i ponovnoj izgradnji spoljnih i fiskalnih zaštitnih sredstava. Iako postoje kritični nedostaci u infrastrukturi, trenutne javne investicije su relativno visoke i svaka dodatna investiciona potrošnja treba da bude pažljivo prioritizovana i uvedena po fazama, uzimajući u obzir troškove i koristi projekata i šira makroekonomska razmatranja„, istakao je šef delegacije MMF.

Podsetimo da su krajem prošle nedelje autori Kvartalnog monitora ukazali da se vrednost tog investicionog plana procenjuje na 23 do 24 milijarde evra i da podrazumeva dalje zaduživanje naše zemlje radi njegove realizacije.

„Srbija će se, po svemu sudeći, zadužiti za oko 15 milijardi, a ako pretpostavimo da će ukupne investicije biti 24 milijarde evra i da će BDP rasti po stopi od četiri odsto godišnje uz opadajuću inflaciju, onda bi učešće duga u BDP-u iznosilo 55 odsto, što je umerena zaduženost“, rekao je urednik Kvartalnog monitora, ekonomista Milojko Arsić i naglasio da je preduslov za ovaj optimistični scenario taj da kurs dinara ostane fiksan.

MMF ima još jednu sugestiju kada je reč o planu Srbija 2027.

„Pozivamo vlasti da povećaju transparentnost ulaganja i da u potpunosti operacionalizuju okvir upravljanja javnim ulaganjima kako bi podržali kvalitet investicija„, poručio je McGettigan u saopštenju po okončanju posete misije MMF.

„Za 2024. fiskalni deficit od 2,2 procenta BDP-a je u skladu sa obavezama u okviru aranžmana. Bilo koji višak prihoda i nedovoljno iskorišćene rezerve za nepredviđene slučajeve u budžetu mogu se koristiti za dalje povećanje kapitalne potrošnje iznad budžetskog okvira od oko sedam procenata BDP-a, uključujući i one vezane za EXPO 2027. Treba izbegavati neciljane transfere„, savetuje šef delegacije MMF.

Kada je reč o ostalim aspektima aktuelnog aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra, delegacija upozorava da se rizici za ekonomske izglede Srbije odnose na neizvesna geopolitička kretanja, a posebno u domenu energetike, kao i nepoznanice u pogledu privrednog rasta trgovinskih partnera i dalju nestabilnost globalnog finansijskog tržišta.

„Srpska privreda ima značajnu zaštitu od neizvesnosti koja uključuje jake devizne rezerve i depozite javnog sektora, relativno nizak javni dug, održivu dinamiku spoljnog duga i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem. Aranžman i bliski odnosi sa MMF, praćeni kontinuiranom opreznom politikom, obezbjeđuju važne dodatne rezerve“, istakao je Gettigan.

MMF očekuje nastavak reformi u EPS-u i državnim preduzećima

„Reforme u energetskom sektoru treba da se nastave. Pozdravljamo posvećenost vlasti da uklone kontrolu cena energije za neregulisani sektor (privredu). Ovo bi trebalo da bude praćeno neophodnim revizijama sistema određivanja cena električne energije i gasa kako bi se obezbedila finansijska održivost energetskih državnih preduzeća i njihova sposobnost da finansiraju preko potrebne investicione projekte“, naveo je McGettigan u pisanoj izjavi.

Naglasio je da je od ključne važnosti „isporuka“ šireg plana restrukturiranja EPS-a kako bi se napravile opipljive promene u poslovanju kompanije koja je od ključne važnosti. To se odnosi na tzv. Plan restrukturiranja EPS, za čiju izradu je, prema izveštaju MMF od decembra prošle godine, Vlada Srbije tražila pomeranje roka na 1. maj ove godine.

„Nakon promene pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo, novi nadzorni odbor trenutno je u završnoj fazi izbora novog generalnog direktora kroz transparentnu proceduru zapošljavanja. Pošto su reforme EPS-a teške i složene, a članovi odbora novi na tim pozicijama, vlasti zahtevaju da se rok preinači na 1. maj 2024. godine“, navedeno je u izveštaju uz odobrenje prethodne, druge revizije aranžmana.

Nisu zaboravili ni na primenu Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države.

„Važno je nastaviti sa pripremom podzakonskih akata kako bi novi zakon o upravljanju postao operativan do septembra 2024. godine. Ministarstvo privrede bi trebalo da da prioritet potpunom popunjavanju svih potrebnih unutrašnjih struktura kako bi moglo da preuzme svoje proširene odgovornosti koje taj zakon predviđa“, rekao je McGettigan.

Podsetimo da pozitivnu ocenu misije MMF-a o trećoj reviziji aranžmana treba da odobri Izvršni odbor MMF, koji bi to pitanje trebalo da razmotri u drugoj polovini juna.

„Oko 400 miliona evra (316,46 miliona SDR) biće dostupno nakon sastanka Odbora. S obzirom na snažnu akumulaciju deviznih i fiskalnih rezervi i smanjenje makroekonomskih neravnoteža, vlasti su izrazile nameru da nastave da aranžman tretiraju kao sporazum iz predostrožnosti“, zaključio je McGettigan u izjavi po završetku posete Beogradu.