MMF: Nije vreme za zaustavljanje rasta cena struje i gasa

Novi šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Donal MekGetigen (Donal McGettigan) poručio je tokom obraćanja učesnicima Kopaonik biznis foruma da cene u energetskom sektoru „moraju da nastave da rastu“ i to ne samo zato što je domaćim kompanijama poput Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa potrebna pomoć, već zato što je to način da se energija uštedi, a troškovi republičkog budžeta smanje.

MekGetigen je, uz predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića, guvernerku Jorgovanku Tabaković i potpredsednika Svetske banke Gila Indermita, bio među ključnim govornicima prvog radnog dana Kopaonik biznis foruma.

Mekgetigen je naglasio da, uz povećanje cene struje i gasa, postoji potreba da se ranjivi deo stanovništva zaštiti od rasta tih troškova, i pohvalio Vladu Srbije zato što je predvidela podršku za te svrhe u republičkom budžetu.

„Cene (struje i gasa) su već porasle i moraju nastaviti da rastu. Sada nije trenutak da se taj rast zaustavi“, naglasio je MekGetigen i naveo da postoji niz razloga u prilog tome, a da je među ključnima taj da su cene struje i gasa u Srbiji niske u poređenju sa drugim zemljama, čak i posle poslednjih poskupljenja (u januaru ove godine).

Kada je reč o državnim i javnim preduzećima iz energetskog sektora, novi šef misije MMF je podsetio da je u toku rad na novom Zakonu o javnim i državnim preduzećima, i budući propis nazvao „neverovatno važnim“ za povećanje nezavisnosti poslovanja i profesionalizacije upravljanja.

„Elektroprivreda Srbije (EPS) mora postati akcionarsko društvo, a potreban je i plan restrukturiranja. Ne želim da ulazim u detalje, ali EPS mora da se promeni – upravljanje EPS-om mora da se promeni, mora postati nezavisan, te promene moraju biti fundamentalne kako se više ne bi susretali sa problemima poput onih u 2022. godini, a koji su nastali zbog manjka investicija i lošeg upravljanja“, naglasio je MekGetigen.

Današnji radni dan učesnika Kopaonik biznis foruma počeo je obraćanjem predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića, koji je, nabrajajući neophodne korake u narednom periodu, ocenio da je neophodno završiti restrukturiranje i konsolidaciju javnih preduzeća.

„Krajnje je vreme da se upravljanje tim kompanijama profesionalizuje. EPS i Srbijagas bi trebalo da budu stožer koji podstiče rast domaćih ulaganja i zelene tranzicije“, istakao je Vlahović, i naveo da je eksterna neravnoteža sa kojom se Srbija suočila tokom 2022. između ostalog nastala i zbog kretanja u energetskom sektoru.

„Tempo uvoza u 2022. bio je viši od rasta izvoza – uvećan je deficit robne razmene za šest procentnih poena, a pre svega zbog rasta cena energenata, lošeg poslovanja EPS, rast cena drugih berzanskih proizvoda, kao i loše poljoprivredne sezone“, rekao je Vlahović.

U analizi neophodnih koraka na putu ka održivom privrednom rastu, Vlahović je poručio da na većinu globalnih izazova sa kojima se suočavamo Srbija ne može da utiče.

„Rat u Ukrajini, trgovinske tenzije između SAD i Kine, eventualno rasplamsavanje pandemije, kriza suverenog duga nekih zemalja, klimatske promene… Srbija ne može da utiče na takva dešavanja, ali može da utiče na to kakve političke i ekonomske odluke donosimo“, naglasio je Vlahović.

Ocenio je da je na prvom mestu potrebna reafirmacija našeg strateškog cilja – članstva u EU, odakle dolazi najveći broj investicija u Srbiju.

„Bilo kakvo ignorisanje činjeničnog stanja i promena kursa mogla bi da dovede do nesagledivh negativnih posledica“, upozorio je Vlahović, koji je na drugo mesto po važnosti stavio potrebu da se nastave reforme i modernizuje privreda, uz obezbeđenje preduslova za rast domaćih privatnih investicija.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je tokom svog obraćanja skrenula pažnju na to da je na u Srbiji na kretanje inflacije u 2022. godini pre svega uticao rast svetskih cena hrane i energenata.

„Krajem godine inflacija bi trebalo da bude dvostruko niža nego početkom ove godine. Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije“, poručila je Tabaković.

Potpredsednik Svetske banke Gil Indermit (Gill Indermit) je deo svog obraćanja posvetio pitanju „Šta Srbija radi dobro, a gde leže izazovi?“ – pa je tako na listu „dobrih“ poteza stavio održavanje makroekonomske stabilnosti od 2015. godine, dobru investicionu klimu kao i diversifikaciju spoljnotrgovinskih partnera, uz akcenat na važnosti evrointegracija.

Kada je reč o izazovima, Indermit je naveo da srpska ekonomija mora da ohrabri više domaćih privatnih investitora na ulaganja, da poboljša efikasnost institucija i konkurentnost na tržištu, kao i da se posveti „ozelenjavanju proizvodnje“ kroz postepeno smanjenje zagađenja.