MMF: Ograničiti rast plata, reformisati energetski sektor

Šef misije MMF Jan Kes Martejn izjavio je da je sa Vladom Srbije postignut sporazum na nivou misije o dvogodišnjem stendbaj aranžmanu vrednosti oko 2,4 milijarde evra, kao i da se očekuje da će predloženi aranžman u decembru razmotriti Izvršni odbor MMF, koji i odobrava sklapanje sporazuma.

Predloženi stendbaj aranžman pomoći će u rešavanju novonastalih potreba Srbije za spoljnim i fiskalnim finansiranjem u izazovnom globalnom ekonomskom okruženju i podržaće makroekonomske politike i napore vlasti u strukturnim reformama, sa fokusom na energetski sektor, naveo je Martejn u pisanoj izjavi koju je objavio MMF.

Prema proceni MMF-a, rast BDP Srbije u 2022. godini usporiće na 2,5 odsto (umesto planiranih 3,5 odsto) zbog slabije tražnje trgovinskih partnera iz EU, viših cena energije, poremećaja u lancu snabdevanja i nedavne suše. Iz MMF-a takođe predviđaju da će inflacija u Srbiji ove godine iznositi u proseku 12 odsto, kao i da će rast BDP u 2023. biti 2,25 odsto.

Ukazujući na izuzetnu neizvesnost kada je reč o projekcijama na kratak rok, Martejn u izjavi ističe da srpska privreda ipak ima prostora da izdrži rizike, „uključujući adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem i prethodno iskustvo sa usvajanjem pravovremenih mera kao odgovora na različite šokove“. 

“Makroekonomske politike treba da obuzdaju visoku inflaciju i podrže stabilnost kursa. Iako je visoka inflacija izazvana rastom hrane i globalnih cena energije, pooštravanje monetarne politike koje je u toku je ključno da se osigura da inflacija ne postane ukorenjena”, navedeno je u pisanoj izjavi uz poruku da je važno da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku.

“Shodno tome, misija se dogovorila sa vlastima o smanjenju ukupnog fiskalnog deficita u 2023. godini. Povećanja plata u javnom sektoru treba da budu ograničena, a strukturna povećanja penzija vođena formulom indeksacije koja je u skladu sa novim fiskalnim pravilom. Budžet će zadržati visok nivo kapitalnih izdataka za pokrivanje značajnih infrastrukturnih potreba Srbije. Usvajanje budžeta sa deficitom i nivoom primarne potrošnje u skladu sa ovakvim dogovorom bila bi prethodna radnja za odobrenje novog stendbaj aranžmana”, istakao je Kes Martejn.

Ocenio je i da će predstojeće usvajanje novog fiskalnog pravila pomoći da se učvrsti fiskalna konsolidacija i povrati fiskalni tampon nakon programskog perioda i naveo da novi program takođe uključuje reforme za poboljšanje srednjoročnog budžetiranja, fiskalnih rizika i upravljanja javnim investicijama, kao i pomoć u kontroli troškova zarada.

„Otkrivene slabosti u energetskom sektoru Srbije zahtevaju odgovarajuće reforme kako bi se osigurala energetska bezbednost, energetski sektor stavio na zdrave finansijske osnove i promovisala štednja energije. Za postizanje ovih ciljeva biće potrebno dalje prilagođavanje energetskih tarifa po potrebi, dok bi trebalo proširiti ciljanu podršku za ugrožena domaćinstva“, naveo je u izjavi.

Podjednako će, kako je poručio, biti važno restrukturirati energetski sektor, poboljšati planiranje proizvodnje i investicija i ojačati finansijski nadzor i upravljanje u energetskim državnim preduzećima.

Na kraju saopštenja ukazao je na tekući PCI aranžman.

“U skladu sa neizvršenim programskim obavezama u okviru PCI, vlasti bi trebalo da usvoje novi zakon o jačanju upravljanja državnim preduzećima i finalizaciji pretvaranja Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko društvo”, poručio je šef misije MMF.