Na CEFTA tržište hranu iz Srbije izvozi 1.720 kompanija
24.8.2024 13:28 Autor: Redakcija Biznis.rs 4
Na CEFTA tržište prošle godine 1.720 kompanija iz Srbija izvezlo je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,34 milijarde evra, što je 6,8 odsto više nego 2022, a agrarni stručnjaci smatraju da postoji prostor za dodatno povećanje plasmana, pre svega tradicionalnih proizvoda, poput ajvara, kao i organskog voća i povrća.
„Za naše primarne poljoprivredne proizvođače i proizvođače hrane, ovaj sporazum omogućava jednostavniji i povoljniji pristup tržištima regiona, smanjujući carinske barijere, pojednostavljujući administrativne procedure. Ovo rezultira povećanom konkurentnošću naših proizvoda i otvaranjem novih mogućnosti za izvoz, što može značajno doprineti rastu poljoprivrednog sektora u Srbiji“, kazao je agenciji Beta agroanalitičar i predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress Goran Đaković.
On je podsetio da su svi bili skeptični kada je CEFTA bila samo ideja, te da bi danas, da nije kršenja sporazuma od strane Kosova*, on bio uspešan 100 odsto.
„Tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije su tradicionalno važni partneri za Srbiju zbog geografske blizine, kulturnih sličnosti i dobro razvijenih trgovinskih odnosa. Mi na tržište CEFTE godišnje izvezemo proizvode vredne više od 4,5 milijardi evra i tu najviše zapravo imamo hranu i poljoprivredne proizvode, a ostatak su električna energija, automobili, obuća i lekovi“, kazao je Đaković.
On smatra da prednost Srbije po pitanju proizvodnje hrane u odnosu na CEFTA tržište uključuju kvalitetno i plodno zemljište, kao i dugu tradiciju u poljoprivrednoj proizvodnji.
„Ne treba zaboraviti da smo mi i veliki svetski igrači u pogledu kukuruza, maline, jabuke i brojnih drugih proizvoda. Takođe, naši proizvodi su visokog kvaliteta i uživaju dobar ugled na tržištima CEFTA“, istakao je Đaković.
Prema njegovim rečima, blizina i poznavanje tržišta u okruženju olakšavaju poslovanje.
„Manji troškovi transporta, brža isporuka, kao i slične poslovne kulture i regulative, čine ova tržišta prirodnim izborom za plasman naših proizvoda. Ova tržišta takođe omogućavaju brzu apsorpciju viškova proizvodnje, što je posebno važno za sezonske proizvode i u slučaju promene tržišnih uslova. Treba naglasiti da smo mi glavni snabdevači osnovnim životnim namirnicama kako Crne Gore tako i dobrim delom Severne Makedonije“, kazao je Đaković.
On je ukazao da su mogućnost za povećanje izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane iz Srbije na CEFTA tržišta velike.
„Postoji značajan potencijal za povećanje izvoza na CEFTA tržišta. Proizvodi kao što su organsko voće i povrće, prerađeni mesni proizvodi, mlečni proizvodi i specijaliteti kao što su ajvar i džemovi, mogu pronaći još širu publiku. Investicije u kvalitet i sertifikaciju ovih proizvoda dodatno će povećati njihovu konkurentnost“, rekao je Đaković.
Smatra da tome treba dodati i zaštitu geografskog porekla kao dela strategije nastupa na tržištu jer se time dodatno daje na vrednosti proizvoda koji se plasiraju.
„Trenutno najveće prepreke za bolje funkcionisanje tog sporazuma o slobodnoj trgovini su administrativne i carinske barijere koje i dalje postoje, uprkos sporazumu, kao i nedovoljno harmonizovani standardi između zemalja članica, kao i poboljšanje infrastrukture i ubrzanje procedura“, rekao je predsednik Agropressa.
Prema podacima Privredne komore Srbije, Bosna i Hercegovina je, u okviru CEFTA soprazuma, na prvom mestu liste uvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije, pa je tako 2023. plasman iznosio 598 miliona evra, pet odsto više nego godinu pre.
Pročitajte još:
Na drugom mestu bila je Crna Gora, koja je lane uvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 367 miliona evra, što je bio rast od deset odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je treća bila Severna Makedonija sa uvozom od 278 miliona evra, što je bilo 0,7 odsto više nego godinu pre.
Srbija je u prošloj godini na tržište CEFTA od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda najviše izvozila flaširanu vodu i druga bezalkoholna pića, peciva, kolače i biskvite i druge prehrambene proizvode, preparate za ishranu životinja, kao i kukuruz, pšenicu, brašno, suncokretovo ulje.
SHALIMAR
25.8.2024 #1 AuthorMoze vide naravno,samo dajte olaksice i ulazite u kompanije da bi izvoz bio veci…
LAV
25.8.2024 #2 AuthorI ja mislim da imamo potencijal za vise.
JEKSICA25
25.8.2024 #3 AuthorLepo bas
Faith
25.8.2024 #4 AuthorLepa prednost za proizvodjace