Na izvozu jabuke Srbija izgubila 20 miliona evra, borovnica postaje nova zlatna voćka

Na Beogradskom sajmu juče je završen peti Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva Agro Belgrade 2024. Osim predstavljanja proizvoda 600 izlagača, održani su i paneli na kojima se govorilo o voćarstvu u Srbiji – proizvodnji, rezultatima i potencijalu.

Nešto lošiji rezultati u voćarstvu, kada je o izvozu reč, zabeleženi su prošle godine, pre svega zbog rata u Ukrajini, ali i inflacije.

Ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekta Velika mala privreda (USAID) Zlatko Jovanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je izvoz poljoprivrednih proizvoda prošle godine bio manji za 200 miliona evra u odnosu na 2022, što se najviše osetilo u sektoru voćarstva.

“Nakon višegodišnjeg rasta, u 2023. godini je izvoz voća i povrća iz Srbije bio skoro 100 miliona evra manji nego 2022. Glavni uzroci pada su manji izvoz na tržište Rusije, inflacija koja pogađa sve lance, ali i generalno pad potrošnje na velikim tržištima”, objašnjava Jovanović.

On kao primer navodi sektor jabuka, gde su cene u u proseku ostale iste, ali je zbog manjih količina izvoz sa preko 100 miliona evra u 2022. pao na oko 80 miliona prošle godine, te smo samo u tom sektoru izgubili oko 20 miliona evra.

“Najveći problem je u tome što naše ključno tržište, odnosno Rusija, postaje sve manje dostupno, što zbog konflikta, što zbog njihovih brzo rastućih proizvodnih kapaciteta. Mi smo izgubili u poslednjih pet godina otprilike polovinu tržišta jabuke u Rusiji. Sa druge strane, osetno rastu neka druga tržišta kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski Istok”, ističe Jovanović.

Slična situacija je i u sektoru koštičavog voća, jer je količina robe koja je izvezena u 2023. na tržište Rusije dramatično manja nego u prethodnih pet godina. Za te kulture brza diversifikacija tržišta je preko potrebna, u nekim slučajevima i promena sortimenta.

Rast potražnje za borovnicama

Mirjana Jevtić iz Projekta Velika mala privreda kaže da su, uprkos problemima u plasmanu određenih voćki u prošloj godini, nešto optimističnije vesti u sektoru borovnice jer je izvoz u 2023. godini bio najveći do sada i iznosio je više od 33 miliona evra, uprkos teškoj sezoni i dosta reklamacija od strane kupaca.

“To se vidi i po količinama – izvozili smo 5.000 tona 2022. godine i već smo bili na 6.000 tona u 2023, sa tendencijom rasta. Takođe, raste i sektor povrća, posebno u svežem segmentu, gde je situacija mnogo stabilnija, i to već poslednjih pet godina. Tu je diversifikacija tržišta velika, roba se plasira svuda, tako da nema opasnosti da zavisimo od jednog. Takođe, uočen je rast izvoza kiselih krastavaca-kornišona i čipsa od krompira koji je u poslednje dve godine skoro dupliran. Znači, određeni segmenti prerađenog povrća definitivno isto mogu biti izvozni potencijal i za dalje”, ocenjuje Jevtić.

Veliki problem prošle godine imali su proizvođači takozvanog “crvenog zlata”, odnosno maline.

Sektor zamrznutih malina bio je najproblematičniji u 2023. godini. To je sektor koji je bio vodeći u 2021. i 2022. godini zbog pandemije korona virusa, zbog orijentacije ka zdravoj hrani i prekida u nabavci hrane globalno.

Međutim, ono što je napravilo problem većini u 2023. nažalost nije samo visoka cena u otkupu, već je i ogroman pad cena u poslednja četiri kvartala na globalnom tržištu – pad potrošnje u Evropi, konflikt u Ukrajini, naravno, gde ukrajinski proizvod ima prioritet na tržištu i gde se plasira po jako niskim cenama, gde jednostavno naša roba sa svojom cenom nije konkurentna.

“Rat u Ukrajini je ostavio ogromne posledice na našem tržištu i ne očekuje se da će se nešto menjati u 2024. godini. Značajan pad izvoza na rusko tržište ostaje centralna tema onoga što nam se desilo u prethodnoj godini, koji je praktično uticao na ceo sektor voća. Svaki od pogođenih sektora zbog rata u Ukrajini i drugih problema, od jabuke i koštičavog voća do zamrznute maline, ima svoje individualno rešenje i na svakom treba raditi strateški”, smatra naša sagovornica.

Potencijal Zapadnog Balkana

Na panelima održanim u okviru sajma Agro Belgrade 2024 stručnjaci su govorili i o perspektivi i potencijalu izvoza voća iz Srbije, i uopšte sa Zapadnog Balkana, u narednom periodu.

“Perspektiva je svakako pozitivna, više je pitanje realizacije, odnosno da li imamo kapaciteta da iskoristimo prilike na izvoznim tržištima. Turbulencije su velike, i zbog inflacije, konflikata, kao i pada potrošnje na tržištu EU, ali svakako da naša roba i dalje može da bude konkurentna ukoliko se fokusiramo na prave proizvode/sorte i „prozore“ na tržištu”, kaže ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju Zlatko Jovanović.

Ono na čemu takođe treba raditi je bolja integracija tržišta.

“Region je još uvek relativno neintegrisan sa tržišnom logistikom Evropske unije. Zemlje u ovom regionu su bile uglavnom vezane za lokalna tržišta ili izvoz na jedno tržište, kao što je Rusija. Vreme je da se na organizovaniji način pokaže kvalitet naših proizvoda, ne samo samo kupcima iz EU i Velike Britanije, već šire”, zaključuje Jovanović.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju od 183.000 do 193.000 hektara, odnosno oko 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Na ovim površinama u bolje rodnim godinama može se ostvariti ukupan prinos i do 1,6 miliona tona voća. Bolje rodne godine donesu i prihod od izvoza voća od oko 800 miliona dolara.

Voćarstvo Srbije je jedina grana u domaćem agraru koja poslednjih decenija beleži osetan napredak, odnosno fizički rast proizvodnje. Trenutno je najisplativije saditi borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje. One predstavljaju pet zlatnih voćki Srbije.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Srpsko povrće u senci voća, a ogroman potencijal leži u krastavcima, boraniji i krompiru