Na stolu odluka o prinudnom otkupu akcija Luke Beograd, ponuđeno 59,35 dinara po akciji

Odbor direktora Luke Beograd sazvao je za 1. mart vanrednu sednicu akcionara na zahtev većinskog vlasnika Metico Investment, a na dnevnom redu je jedna tačka – donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija. Predsednik Udruženja malih akcionara Luke Beograd Milan Karanović za Biznis.rs ocenjuje da je ponuda od 59,35 dinara po akciji neprihvatljiva, tvrdi da mali akcionari dovode u pitanje primenu aktuelne verzije Zakona o privrednim društvima na njihov slučaj, a poručuje i da razmišljaju o protestu jer „nemaju više šta da izgube“.

Prema podacima iz „Odluke o sazivanju i objavljivanju saziva vanredne sednice Skupštine akcionara Luke Beograd ad“ , koja je objavljena na portalu Centralnog registra hartija od vrednost (CRHOV), ta kompanija ima izdatih 6.962.434 običnih akcija, koje daju pravo glasa.

Većinski vlasnik Luke Beograd, sa 93,76 odsto akcija je beogradski Metico Investment, koji sa tolikim udelom prelazi prag koji je propisao Zakon o privrednim društvima, i može da predloži prinudni otkup.

Kako stoji u predlogu Odluke o prinudnom otkupu akcija, on bi se vršio po ceni od 59,35 dinara po običnoj akciji, i to u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i Izveštajem o proceni vrednosti akcija Luke Beograd, koji su uradile ovlašćeni revizor Global Audit Services i procenitelj Appraisal Associates, a koji je datiran na 6. februar ove godine.

U Izveštaju, revizor i procenitelj navode da su knjigovodstvena i procenjena vrednost akcije Luke Beograd – nula, dok tržišna vrednost akcije nije mogla da bude utvrđena jer nije ostvaren propisani obim trgovine na Beogradskoj berzi.

„Cena od 59,35 dinara po akciji, po kojoj će otkupilac izvršiti prinudni otkup akcija Društva u skladu sa odredbama ove Odluke, predstavljala je ponuđenu cenu iz poslednje ponude za preuzimanje koju je Metico Investment realizovao po osnovu Rešenja Komisije za hartije od vrednosti od 02. marta 2022. godine, odnosno cenu po kojoj je otkupilac stekao akcije s pravom glasa u poslednjih 12 meseci i koja je više od knjigovodstvene vrednosti i od procenjene vrednosti akcija Luke Beograd a.d.“, navedeno je u toj Odluci.

Ko je ko u priči o Luci Beograd?

Izvršni direktor kompanije Luka Beograd je beogradski biznismen Milan Beko, u čijem vlasništvu je bio fond Worldfin, koji je 2005. godine kupio akcije Luke Beograd. Sporovi oko te privatizacije okončani su tek 2020. godine, kada su optužbi za zloupotrebu položaja, između ostalih, oslobođeni nekadašnji ministar privrede Predrag Bubalo i direktor Agencije za privatizaciju Goran Mrđa.

Danas je većinski vlasnik Luke Beograd kompanija Metico Investment sa 93,76 odsto akcija. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, Metico Investment, čiji je direktor Goran Mrđa, u stopostotnom je vlasništvu kompanije Oradea Monoprosopi IKE.

Goran Mrđa obavljao je dužnost direktora Luke Beograd od septembra 2012. do avgusta 2013. godine.

Ostatak kapitala Luke Beograd je u rukama malih akcionara, koji, prema podacima CRHOV, poseduju 6,22 odsto akcija.

Na portalu kompanije Luka Beograd dostupna su sva obaveštenja za male akcionare, kao i plan „Grad na vodi“, koji je, kako su istakli su saopštenju, Luka Beograd razvila „u saradnji sa vodećim arhitektama današnjice preduzimajući veoma važan prvi korak u aktiviranju beogradskog priobalja“.

Taj plan obuhvata zemljište na 96 hektara, od Toplane „Dunav“ na Dorćolu do Pančevačkog mosta, a nalazi se na potezu „Linijskog parka“, čiju izgradnju je otpočeo grad Beograd. Luka Beograd nalazi se u okviru osme celine „Linijskog parka“.

Predsednik Udruženja malih akcionara Luke Beograd Milan Karanović, međutim, za Biznis.rs kaže da se članovi udruženja protive nameri o prinudnom otkupu.

„Mi smo 2005. godine dobili akcije, a 2007. završili dokapitalizaciju Luke Beograd, u kojoj su mali akcionari otkupili kapital za 490 dinara po akciji i tako obezbedili milion evra za kompaniju. Smatramo da na naš slučaj ne može da se primeni izmena Zakona o privrednim društvima iz 2018. godine, već njegova ranija verzija, koja je propisivala da je za prinudni otkup potrebno da otkupljivač ima 95 odsto akcija“, rekao je Karanović.

Ističe da zato smatraju da su tako narušeni poslovni odnosi ili akcionarska pravila.

U izjavi za Biznis.rs naglasio je i da su sve vreme imali uverenje od većinskog vlasnika da će mali akcionari, ako dođe do prinudnog otkupa, biti adekvatno namireni.

„Većinski vlasnik nas je uveravao da nećemo biti nezadovoljni i poniženi. A ponudili su 59,35 dinara po akciji, iako je na berzi cena akcije išla od 800 do 7.400 dinara. Može li to tako da se radi?“, pita Karanović, čije udruženje, kako kaže, okuplja oko 900 malih akcionara sa oko 411.000 akcija, ili oko 6,35 odsto kapitala.

Beogradski advokat i nekadašnji zastupnik brojnih udruženja malih akcionara Branko Pavlović ocenjuje, međutim, da se u ovom slučaju ne radi o retroaktivnoj primeni zakona, a u izjavi za Biznis.rs skreće pažnju na to da se na pravila o ponudi za preuzimanja primenjuju propisi koji su na snazi u trenutku davanja ponude (ili kod obavezne ponude,kada su se stekli uslovi).

„Akcionari treba da angažuju sudskog veštaka da bi im rekao visinu procenjene fer cene akcije, a svako od njih ima pravo da u roku od 30 dana od registracije ponude pred sudom u vanparničnom postupku utvrdi cenu, ako je nezadovoljan ponudom. Tu je istovrsno veštačenje odlučujuće. Ako ga urade unapred, znaće da li ima smisla da se sude“, objasnio je Pavlović u izjavi za Biznis.rs.