Luka Beograd, između realne i knjigovodstvene vrednosti

Kako je krajem prošle nedelje objavljeno u Centralnom registru hartija od vrednosti, beogradsko preduzeće Metico Investment ponudilo je preuzimanje preostalih 6,35 odsto akcija Luke Beograd po ceni od 59,35 dinara po komadu.

U pitanju je takozvana obavezujuća ponuda za preuzimanje, imajući u vidu da Metico – koji je osnovan u julu 2020. godine i u stopostotnom je vlasništvu grčke firme Oradea Monoprosopi Ike – u rukama već drži 93,65 odsto vlasničkog udela u Luci Beograd, koje je dobio po osnovu prenosa akcija nakon sudskog poravnanja, i to po ceni od 6,32 dinara po akciji.

Međutim, pitanje Luke Beograd daleko je od jednostavnog, i okupira pažnju javnosti već gotovo dve decenije, dok su se vlasnici menjali, a velika površina bila atraktivna za potencijalne investitore.

“Metico Investment ima obavezu upućivanja ponude za preuzimanje preostalih akcija, po ceni čiju vrednost je prethodno utvrdio nezavisni procenitelj kojeg je angažovala ova firma. Utvrđeno je da u ovom trenutku ona iznosi 59,35 dinara po akciji. Preostali mali akcionari sada imaju tu ponudu na stolu i na njima je da odgovore, pozitivno ili negativno. Oni, dakle, mogu da se odluče da zadrže svoje akcije nezadovoljni ponuđenom cenom, ali onda je veoma verovatno da će uslediti prinudni otkup, pošto je Metico izvršio zakonsku obavezu objavom obavezujuće ponude, a u svojim rukama već drži više od 90 odsto vlasništva Luke Beograd. U tom slučaju, može se desiti da oni praktično izvrše prinudni otkup akcija po istoj ili sličnoj ceni, što verovatno nikako neće odgovarati akcionarima, jer će onda morati da prodaju po toj, za njih najverovatnije neprihvatljivoj vrednosti”, komentariše za naš portal finansijski stručnjak i poznavalac tržišta kapitala Branislav Jorgić.

Jedina eventualna zaštita koja preostaje malim akcionarima, kaže naš sagovornik, je da pokrenu sudski postupak protiv prinudnog otkupa, tražeći od suda da uvrdi fer vrednost tih akcija.

“Logički sled čitavog ovog procesa je uzimanje celih 100 odsto vlasništva, pri čemu kompanija onda prelazi u oblik organizovanja društva sa ograničenom odgovornošću i prestaje da bude akcionarsko društvo. Pored finansijskih pogodnosti, jer će time umanjiti svoje troškove za dostavljanje izveštaja Komisiji za HoV ili svom odboru, takođe će postati zatvoreno društvo koje nema obavezu javnog izveštavanja o svojim planovima i namerama”, objašnjava Jorgić.  

METICO INVESTMENT DOO

Kralja Petra 44, 11000 BEOGRAD-STARI GRAD , Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
578,33 (2020)

Broj zaposlenih:
0 (2020)

Više poslovnih informacija

Od osamdest evra do šest dinara

Ponuđena cena je neprihvatljiva malim akcionarima jer je ona u svom vrhuncu iznosila više desetina evra u dinarskoj protivvrednosti, uz nesumnjivu atraktivnost lokacije gde se nalazi Luka Beograd za potencijalne investitore.

Ranije procene govore da malih akcionara Luke Beograd ima oko 880, te da se određeni deo akcija nalazi i na jednom kastodi računu.

“Postoji jedan deo malih akcionara Luke Beograd koji ima svoje prostorije u Luci, ali oni ne daju nikakav glas već pet godina, tako da mi ostali mali vlasnici ne dobijamo nikakve informacije od njih šta je zapravo prodato, kakvi su planovi, koja je vrednost, šta sa dešava sa imovinom Luke koja je rasprodavana zbog dugova. Kada je bila dokapitalizacija Luke Beograd mi smo te akcije kupovali po 400 dinara po komadu, a sada nam se nude ispod 60 dinara, iako su svoj vrhunac u jednom trenutku imale po ceni od oko 80 evra kada su trgovane na Beogradskoj berzi”, kaže za Biznis.rs član inicijativnog odbora Kluba malih akcionara Luke Beograd i predsednik udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović.

Kako kaže, nemaju nikakve informacije o budućnosti preduzeća da bi bili u situaciji da donesu adekvatnu odluku. “Ali po ovoj ceni nemamo šta da se dogovaramo”, kaže Gavrilović i poručuje da bi stoga mali akcionari trebalo da se udruže.

Među njima ima pojedinaca koji imaju po 100 akcija, ali i onih koji imaju po 2.000 ili više njih.

“Godinama unazad, kada su Mišković i Beko kupovali ne samo Luku, nego i okolne placeve, pričalo se da je njihova ideja da se luka izmesti, a da se na tom prostoru gradi ekskluzivni stambeno-poslovni projekat. Sad kada se Beograd na vodi privodi kraju, pitanje je da li će se otvoriti taj deo grada, interesantan mnogim investitorima”, pita se Gavrilović, a kao ilustraciju svojih reči pominje i primer projekta jednog od najpoznatijih arhitekata današnjice Danijela Libeskinda (Daniel Liebeskind), starog više od 13 godina, za ovaj deo prestonice.

“Realna vrednost je mnogo veća od knjigovodstvene”, zaključuje Gavrilović.

Ostaje pitanje da li će Beograd, kada i na kojoj lokaciji, ponovo dobiti funkcionalnu luku. Podsetimo, nedavno je pominjano uključivanje Luke Antverpen u izgradnju nove prestoničke luke na levoj obali Dunava, ali je ranije odabrana lokacija izazvala proteste ekoloških aktivista jer je planirana u zaštićenoj prirodnoj celini. Za to vreme, većina pretovara za glavni grad vrši se u Pančevačkoj luci.