Nastavljen rast prinosa na američke državne obveznice

Prinosi na američke državne obveznice nastavili su snažan rast i u četvrtak, sedmi dan zaredom, ali je pad cena nafte donekle smirio tržište koje je upravo završilo najgori kvartal u više od tri decenije. Prinos na referentne desetogodišnje američke obveznice tokom trećeg kvartala porastao je za čak 87,1 bazni poen, što je najveći kvartalni skok još od 1994. godine.

Desetogodišnji prinos nakratko je dostigao 5,31 odsto, najviše od 2007. godine, pre nego što se spustio nešto ispod 5,28 odsto. Prinos na 30-godišnje obveznice prešao je 5,65 odsto, na najviši nivo od 2002. godine. Sličan pritisak postoji i na drugim velikim tržištima, u Japanu su prinosi zabeležili peti uzastopni kvartal dvocifrenog rasta, u trenutku kada se tamo inflacija konačno učvršćuje posle višedecenijske borbe sa deflacijom, prenosi Reuters.

Rast prinosa zapravo znači da cene obveznica padaju, a iza tog pada stoji kombinacija straha od jače inflacije i očekivanja da će kamate ostati visoke duže nego što se ranije mislilo. Poskupljenje energije dodatno podiže inflatorne pritiske, dok ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju i data centre podstiču očekivanja o snažnijem privrednom rastu i višim kamatama. Zbog toga investitori zahtevaju veći prinos da bi držali dugoročne obveznice.

To ima posledice daleko izvan tržišta državnog duga. Više kamate povećavaju cenu finansiranja za kompanije i građane koji uzimaju stambene kredite, dok državama podižu troškove servisiranja javnog duga i ostavljaju manje novca za druge rashode. Zbog toga su investitori počeli naglo da menjaju očekivanja o budućoj politici Federalnih rezervi. Nakon povećanja kamata prošlog meseca, tržište sada očekuje najmanje još tri povećanja do sredine 2027. godine.

Analitičar Endru Lili (Andrew Lilley) iz investicione banke Barrenjoey ocenjuje da je ovakav pad tržišta američkih obveznica bio neizbežan jer je prethodna situacija postala neodrživa, budući da je bazna inflacija bila previsoka, dok Fed nije dovoljno brzo reagovao. On smatra da se približava kraj tog perioda prilagođavanja, ali upozorava da bi visoki prinosi na obveznice mogli da počnu da vrše pritisak i na druga tržišta, jer investitorima nude sve privlačniji relativno siguran prinos.

Pritisak se već proširio na tržišta obveznica širom sveta. Evropski terminski ugovori na obveznice, kao i tržišta državnog duga Australije, Južne Koreje i Japana, u četvrtak su bili pod pritiskom. U osnovi ovog talasa nalazi se promena očekivanja, jer investitori sve manje računaju na brzo smanjenje kamata i sve više se pripremaju za period u kojem će inflacija, energetski troškovi i snažna ulaganja održavati kamatne stope na višem nivou.