Prinosi na američke obveznice dostigli najviše nivoe u gotovo dve decenije

Rasprodaja američkih državnih obveznica dodatno se intenzivirala u sredu, nakon snažnih ekonomskih pokazatelja i slabe tražnje na aukciji petogodišnjih hartija, što je prinose podiglo na najviše nivoe od perioda pre globalne finansijske krize.

Pad cena obveznica započeo je usled rasta cena nafte, koji je pojačao zabrinutost investitora zbog uporne inflacije i pritisnuo tržišta državnog duga širom sveta, uključujući evropske obveznice, piše Bloomberg.

Objavljeni podaci o snažnijoj od očekivane aktivnosti u američkom proizvodnom i uslužnom sektoru dodatno su podstakli očekivanja da bi Federalne rezerve mogle nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa.

Poseban pritisak izazvala je aukcija petogodišnjih američkih obveznica vredna 70 milijardi dolara, koja je privukla slabiju tražnju nego što se očekivalo. Prinos na petogodišnje obveznice prvi put od 2007. godine premašio je pet odsto i dostigao 5,03 odsto, dok je prinos na desetogodišnje obveznice skočio na 5,13 odsto, najviši nivo u poslednjih 19 godina. Prinos na tridesetogodišnje obveznice približio se 5,4 odsto, što je takođe najviši nivo od 2007. godine.

Tržište sada u cenama finansijskih derivata praktično uračunava još tri povećanja kamatnih stopa američke centralne banke tokom narednih godinu dana, uz mogućnost i četvrtog povećanja. Ukoliko se takav scenario ostvari, referentna kamatna stopa FED-a mogla bi da dostigne raspon između 4,75 i 5 odsto.

Investitori su posebno zabrinuti jer inflacija u SAD već više od pet godina ostaje iznad ciljanog nivoa od dva procenta, dok rast cena energenata, usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, povećava rizik od dodatnih inflatornih pritisaka. Istovremeno, američko tržište rada i dalje pokazuje otpornost, što FED-u ostavlja prostor za restriktivniju monetarnu politiku.

Rast prinosa na američke obveznice ima šire posledice po globalna finansijska tržišta, jer desetogodišnje američke hartije predstavljaju referentnu stopu za hipotekarne kredite, korporativno zaduživanje i vrednovanje imovine širom sveta. Viši prinosi povećavaju troškove finansiranja za države, kompanije i građane, dok istovremeno pojačavaju pritisak na tržišta akcija i rizičnije investicije.

Američko Ministarstvo finansija pokušava da ublaži nestabilnost kroz prošireni program otkupa državnih obveznica, ali dosadašnji efekti su ograničeni.

Analitičari ocenjuju da tržište trenutno više reaguje na snažne makroekonomske pokazatelje, rast cena energenata i očekivanja viših kamatnih stopa nego na tehničke mere podrške tržištu duga.