OECD: Svetska privreda za sada izdržava posledice rata u Iranu

Svetska privreda za sada je izdržala posledice rata u Iranu bolje nego što se prvobitno očekivalo, ali njen dalji razvoj u velikoj meri zavisi od toga kako će se sukob završiti. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ocenila je da je globalni rast ostao otporniji nego što se očekivalo nakon početka rata SAD i Izraela protiv Irana krajem februara, ali upozorava da bi dugotrajniji poremećaji u snabdevanju energentima mogli da promene tu sliku.

Jedan od razloga zbog kojih je udar na svetsku ekonomiju bio blaži jesu mere kojima je nadoknađen deo manjka nafte iz Persijskog zaliva. Korišćene su globalne naftne zalihe, Kina je značajno smanjila uvoz energenata, a pojedine zemlje su deo nafte i gasa zamenile drugim gorivima, uključujući ugalj. Time je ublažen početni pritisak na tržišta energenata i privredu, prenosi Guardian.

OECD, međutim, upozorava da bi novi rast cena nafte i gasa mogao da predstavlja ozbiljan problem u narednim mesecima. Cene nafte su u utorak pale ispod 100 dolara za barel zbog nada u mogući dogovor između SAD i Irana, ali su prethodnih nedelja naglo rasle zbog produženog sukoba. Ako se poremećaji u snabdevanju nastave ili ponove, posledice bi mogle da budu istovremeno viša inflacija i slabiji privredni rast.

Uprkos ratu i energetskom šoku, OECD je blago povećao prognozu globalnog privrednog rasta za ovu godinu. Sada očekuje rast od 2,9 odsto, što je za 0,1 procentni poen više od procene iz juna. Istovremeno je neznatno smanjio prognozu za narednu godinu, sa 3,1 na 3 odsto.

Poruka OECD-a je da će trajanje i intenzitet ekonomskih posledica pre svega zavisiti od toga da li će biti postignuto trajno rešenje sukoba na Bliskom istoku. Ako se snabdevanje naftom i gasom normalizuje, deo pritiska na privredu mogao bi da splasne, ali novo ili dugotrajnije ometanje isporuka moglo bi da uspori globalni rast i ponovo ubrza inflaciju.