Tramp dočekao Sija u vojnoj bazi Endruz

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) u četvrtak u Beloj kući priređuje svečani doček kineskom predsedniku Siju Đinpingu, u okviru njegovog prvog dolaska u Vašington posle više od deset godina. Si je stigao u sredu uveče, a Tramp ga je lično dočekao u vojnoj bazi Endruz, što je prvi put posle 11 godina da američki predsednik na tom mestu dočekuje nekog stranog državnika. Svečanost je zamišljena da pokaže da su odnosi dve zemlje stabilni, iako iza ceremonije ostaje duboko rivalstvo.

Si je po dolasku poručio da Kina i SAD treba da budu partneri, a ne suparnici, i da nema razloga da se odustane od dugoročnog principa mirnog suživota.

Za Trampa je poseta podjednako pitanje državnog prestiža i diplomatskih interesa, pa želi da Siju uzvrati za raskošan doček koji je dobio u Kini u maju. Program predviđa ceremonije na više lokacija u Beloj kući, ali analitičari ne očekuju veliki politički dogovor, prenosi Reuters.

Najkonkretniji rezultat mogao bi da bude produženje trgovinskog primirja koje ističe u novembru. Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) rekao je da su dve strane već postigle dogovor da se postojeći aranžman, kojim je zaustavljen trgovinski rat sa međusobnim carinama većim od 100 odsto, produži do 10. januara.

Pored toga, moguće su mere za smanjenje pojedinih carina, borbu protiv trgovine narkoticima i obnovu direktnog kontakta između američkih i kineskih vojnih struktura, dok bi Tramp mogao da traži i oslobađanje američkih državljana pritvorenih u Kini.

Iza diplomatske pompe ostaju brojna otvorena pitanja.

Si u Vašington dolazi sa jačom pregovaračkom pozicijom nego ranije, jer je Kina povećala trgovinu sa svetom i kontroliše značajan deo svetskog snabdevanja retkim mineralima, što može da posluži kao sredstvo pritiska. Istovremeno, obojici lidera odgovara da odnosi ostanu stabilni, Tramp je opterećen nepopularnim ratom sa Iranom, dok se Si suočava sa problemima u kineskoj privredi.

Najosetljivije pitanje i dalje je Tajvan. Kina smatra to ostrvo delom svoje teritorije i očekuje se da će Si od Trampa tražiti da ograniči ili zaustavi isporuke američkog oružja Tajvanu.

Prema navodima izvora, Peking bi zauzvrat mogao da ponudi pomoć u pritisku na Iran. Tramp je posle njihovog sastanka u maju rekao da paket oružja za Tajvan vredan oko 14 milijardi dolara drži po strani i opisao ga kao pregovaračko sredstvo, što je izazvalo zabrinutost američkih saveznika u Aziji.

Trgovina je oblast u kojoj postoji više prostora za dogovor. Tramp želi rezultate koji bi mogli da mu koriste pred izbore za Kongres, a američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir (Jamieson Greer) najavio je moguće dogovore o poljoprivrednim proizvodima i smanjenju pojedinih necarinskih prepreka.

Vašington očekuje i da Kina ispuni obećanje o kupovini 200 aviona Boeing. Istovremeno, dve zemlje pokušavaju da pronađu ograničen prostor za saradnju u oblasti veštačke inteligencije, posebno zbog rizika da bi pogrešna procena ili incident mogli da prerastu u ozbiljniji međunarodni sukob.

Međutim, upravo tehnološko rivalstvo ograničava mogućnost većeg dogovora. Tramp će oko sebe imati vodeće američke tehnološke direktore, među njima Tima Kuka (Tim Cook), Džefa Bezosa (Jeff Bezos), Sundara Pičaija, Sema Altmana (Sam Altman), Ilona Maska (Elon Musk) i Jensena Huanga, ali se očekuje da Vašington zadrži stroga ograničenja izvoza napredne američke tehnologije u Kinu. Tako bi samit mogao da donese nekoliko praktičnih dogovora i da smanji napetosti, ali bez rešavanja ključnog sukoba oko trgovine, Tajvana i tehnološke dominacije.