Pad vrednosti američkih berzanskih indeksa

Američki berzanski fjučersi u ponedeljak su oslabili nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) odbacio iranski predlog za okončanje rata, što je ponovo podiglo cenu nafte i prinose na američke državne obveznice. Time su se vratile i brige investitora da bi produženi sukob mogao da podstakne inflaciju i oteža monetarnu politiku Federalnih rezervi.

Iran je predlog za mir predstavio prošle nedelje na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, a Vašington ga je primio preko katarskih posrednika. Tramp je rekao da je predlog odbio, ali je istovremeno najavio da će američki pregovarači nastaviti razgovore tokom ove nedelje.

Prema proceni ekonomista Jefferiesa, ključne tačke spora ostaju iranska kontrola nad Ormuskim moreuzom i pitanje nuklearnog programa, prenosi Reuters.

Nafta je zbog nove neizvesnosti poskupela oko četiri odsto, na približno 108 dolara za barel. Time je dodatno ojačala veza između kretanja cena energije i američkih akcija. Prema podacima LSEG-a, korelacija između cene nafte i berzanskih fjučersa dostigla je najviši nivo od kraja maja. Viši prinosi na obveznice posebno su pogodili rudarske kompanije koje proizvode plemenite metale, pa su akcije Gold Fields pale 15,3 odsto, Harmony Gold osam, a Endeavour Silver šest odsto u trgovanju pre otvaranja berze.

Glavni američki indeksi bili su u minusu, fjučersi industrijskog Dow Jones indeksa oslabili su 0,48 odsto, S&P 500 0,45 odsto, a tehnološkog indeksa Nasdaq 100 za 0,86 odsto. Investitorima je deo pritiska ublažio dogovor SAD i Kine postignut prošle nedelje, kojim su dve zemlje smanjile carine na robu vrednu ukupno oko 60 milijardi dolara i produžile trgovinsko primirje do iduće godine.

Pažnju tržišta privlače i novi bezbednosni problemi sa AI tehnologijom, nakon nekoliko incidenata povezanih sa hakovanjem. Istovremeno, ove nedelje očekuju se važni ekonomski podaci koji bi mogli da odrede očekivanja za monetarnu politiku. Investitori trenutno daju 68 odsto verovatnoće da će Fed u oktobru ponovo povećati kamatnu stopu za najmanje 0,25 procenata, dok će podaci o PCE inflaciji za avgust i zaposlenosti izvan poljoprivrede za septembar biti važni za procenu narednih poteza centralne banke.

Među pojedinačnim akcijama Nvidia je ojačala za 1,5 odsto nakon što je kompanija povećala odobreni program otkupa sopstvenih akcija za 150 milijardi dolara.

Tesla je oslabila za 0,5 odsto nakon što je J.P.Morgan snizio ciljnu cenu njenih akcija zbog slabijih isporuka u trećem tromesečju, dok je Meta izgubila tri odsto nakon prošlonedeljnog skoka od 13 odsto.