Prinosi na američke državne obveznice najviše od 2007.

Prinosi na američke državne obveznice dostigli su najviši nivo od 2007. godine nakon što je američka centralna banka zadržala referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto. Na tržištima su se pojačale bojazni da Fed možda neće reagovati dovoljno brzo kako bi obuzdao rast inflacije.

Prinos na 30-godišnje američke državne obveznice porastao je za 14 baznih poena, na gotovo 5,24 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 19 godina. Odluka Feda da peti uzastopni sastanak ne menja kamatne stope dodatno je povećala pritisak na tržište obveznica, prenosi Guardian.

Predsednik Feda Kevin Vorš (Kevin Warsh) poručio je da centralna banka neće odustati od borbe protiv inflacije i naglasio da jedini cilj ostaje inflacija od dva odsto. Istakao je da ne postoji nikakav „prećutni“ ili fleksibilniji cilj i da kredibilitet Feda zavisi od doslednog ispunjavanja tog mandata.

Investitori, međutim, strahuju da bi nastavak rasta cena, podstaknut obnovljenim sukobima između SAD i Irana i novim rastom cena nafte, mogao dodatno da oteža borbu protiv inflacije. Iako je inflacija u junu usporila na 3,5 odsto zahvaljujući kratkotrajnom primirju, nastavak neprijateljstava ponovo je povećao inflatorne rizike.

Ekonomisti ocenjuju je da Vorš nije u potpunosti objasnio zbog čega Fed ovog puta nije povećao kamatne stope. Prema njegovom mišljenju, predsednik Feda računa da će rast prinosa na državne obveznice sam po sebi povećati troškove zaduživanja u privredi i tako pomoći u obuzdavanju inflacije dok centralna banka procenjuje naredne poteze.

Nakon odluke Feda tržišta su smanjila očekivanja da će kamatne stope biti povećane već u septembru. Verovatnoća takvog poteza pala je sa gotovo izvesnog ishoda na oko 57 odsto, prema procenama tržišta. Istovremeno, američke berze su zabeležile oštar pad. Referentni indeks S&P 500 oslabio je 1,5 odsto, Dow Jones 2,2 odsto, a tehnološki Nasdaq 1,7 odsto.