Investitori na Wall Streetu klade se na pad vrednosti akcija tehnoloških kompanija

Poslednjih nekoliko godina najpopularnija strategija na Wall Streetu bila je kupovina akcija velikih tehnoloških kompanija i oslanjanje na rast izazvan razvojem veštačke inteligencije. Međutim, poslednjih meseci sve više investitora okreće se suprotnoj strategiji – kratkoj prodaji akcija, odnosno „short sellingu“, kladeći se da će cene pojedinih kompanija pasti.

Short selling funkcioniše tako što investitor od brokera pozajmi akcije određene kompanije i odmah ih proda po trenutnoj tržišnoj ceni. Ako cena kasnije padne, on iste te akcije kupi jeftinije, vrati ih brokeru i zadrži razliku kao zaradu. Na primer, ako akciju proda za 100 dolara, a kasnije je kupi za 70 dolara, ostvaruje profit od 30 dolara, umanjen za troškove. Međutim, ako cena poraste umesto da padne, gubici mogu biti veoma veliki, jer ne postoji gornja granica do koje akcija može da poskupi.

Iako su investitori koji se bave kratkom prodajom često na lošem glasu, mnogi analitičari smatraju da imaju važnu ulogu na tržištu. Njihova skepsa prema precenjenim kompanijama može da spreči stvaranje finansijskih balona i da ukaže na firme čija tržišna vrednost više nije u skladu sa stvarnim poslovnim rezultatima, prenosi CNN.

Posle dugotrajnog rasta tehnoloških akcija, sve više investitora počelo je da traži zaštitu od mogućeg pada tržišta. Prema podacima kompanije S3 Partners, vrednost otvorenih kratkih pozicija na američkim i kanadskim akcijama u junu je dostigla rekordnih 2.390 milijardi dolara, što je četiri odsto više nego mesec ranije. Rast je gotovo u potpunosti posledica novih opklada na pad cena akcija.

Istraživanje Goldman Sachsa pokazalo je da je prosečan udeo kratkih pozicija u kompanijama iz indeksa S&P 500 dostigao 3,2 odsto tržišne vrednosti, što je najviši nivo od finansijske krize 2008. godine. To sugeriše da sve više investitora očekuje korekciju na berzi, pri čemu je rast kratkih pozicija zabeležen u velikom broju sektora, uključujući zdravstvo.

Posebno je izražen rast negativnih opklada na akcije kompanije SpaceX, koja je od izlaska na berzu izgubila oko 1.000 milijardi dolara tržišne vrednosti. Više od 30 odsto akcija dostupnih za trgovanje prodato je kroz short selling, što predstavlja izuzetno visok nivo čak i za kompanije Ilona Maska (Elon Musk), koje su godinama među omiljenim metama investitora koji očekuju pad cena.

Akcije kompanije Oracle nalaze se u paradoksalnoj situaciji, iako je firma posle zatvaranja berze objavila da je dobila desetogodišnji ugovor sa Pentagonom vredan sedam milijardi dolara, cena akcije je tokom istog dana pala na najniži nivo u poslednjih 52 nedelje, na 120,04 dolara. Akcija se trenutno nalazi gotovo 60 dolara ispod svog 200-dnevnog pokretnog proseka, što ukazuje na dugotrajan silazni trend, dok indeks relativne snage (RSI) od 29,63 sugeriše da je akcija precenjena.

Uprkos tome, analitičari procenjuju da njena fer vrednost iznosi oko 248 dolara po akciji, što ukazuje na potencijal za značajan rast ukoliko se tržišno raspoloženje promeni.

Istovremeno slabi entuzijazam oko veštačke inteligencije. Akcije proizvođača čipova, koje su početkom godine beležile snažan rast, izgubile su zamah, pa je indeks iShares Semiconductor pao za gotovo 20 odsto u odnosu na vrhunac iz juna. Investitori se sve češće pitaju kada će ogromna ulaganja tehnoloških kompanija u data centre i AI infrastrukturu početi da donose odgovarajući profit.

Dodatni pritisak na tržišta stvara rat između SAD i Irana. Rast cena nafte iznad 100 dolara po barelu pojačao je strahovanja od nove inflacije i negativno uticao na berze. Indeksi S&P 500, Nasdaq i Dow Jones zabeležili su pad, dok su prinosi na američke državne obveznice porasli na najviši nivo od početka 2025. godine.

Analitičari ocenjuju da se investitori ne okreću kratkoj prodaji zato što masovno žele da zarađuju na padu akcija, već pre svega zato što žele da zaštite svoje portfelje od mogućeg preokreta na tržištu. Upozoravaju i da je short selling jedna od najrizičnijih strategija na berzi, jer je potencijalna zarada ograničena, dok gubici mogu biti praktično neograničeni ukoliko cena akcije nastavi da raste.