Naplata grejanja po utrošku u novim i starim zgradama

Do potrošača koji se greju preko toplana periodično stižu najave da bi ubuduće umesto po kvadratu grejne površine stana račun mogli da plaćaju po utrošku. I dok su pre deceniju i više, kada se ova ideja prvi put pojavila, postojala i negodovanja i odobravanja stanara, pogotovo onih koji ne žele da plaćaju račun 12 meseci, a da se greju pet ili šest, uskoro bi trebalo da ovakav način grejanja postane pravilo.

Kako se stanari zgrada ne bi raspravljali da li će im to što je komšija rešio da pređe na novi način obračuna unekoliko poremetiti sistem grejanja u njihovom stanu, pokrenut je projekat energetska sanacija stambenih višeporodičnih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja Javni projekat ESKO, piše Politika.

Kako objašnjavaju iz Ministarstva energetike, cilj projekta je da se pomogne stanarima stambenih zgrada da merama energetske efikasnosti smanje potrošnju energije i spremno dočekaju prelazak na naplatu po potrošnji. Projekat predviđa da se kroz dodelu bespovratnih sredstava pokriju troškovi pripreme elaborata energetske efikasnosti, kao i 50 odsto troškova samih investicija. Preostalih 50 procenata vrednosti investicija građani će otplaćivati od uštede za grejanje, gde će se voditi računa da ukupan iznos godišnjeg izdatka za grejanje i otplate investicije u zbiru ne prelazi ili bude minimalno iznad vrednosti računa koji su stanari plaćali godišnje po paušalnom sistemu, a pre energetske sanacije.

U resornom ministarstvu ističu da se obaveza toplana da pređu na naplatu po utrošku odnosi na sve zgrade. Dakle, i na stare i na nove i zakonska regulativa koja to predviđa je stupila na snagu još 2015. godine. Većina toplana, međutim, nije prešla za stare zgrade na naplatu po utrošku jer bi kod starih stanova, bez izolacija, troškovi za grejanje bili veći, a kod nekih i daleko veći nego što su sada.

Stanari novih zgrada priključenih na toplanu u većini gradova plaćaju grejanje po potrošnji. U toku je, ističu u Ministarstvu energetike, realizacija javnog poziva za prijavu zainteresovanih stambenih zajednica u 16 opština. Projekat sprovode resorno ministarstvo i Evropska banka za obnovu i razvoj, a ukupna vrednost je 64,5 miliona evra.

Prioritet zgrade sa natprosečnom potrošnjom

Na javnom pozivu mogu učestvovati stambene zajednice koje ispunjavaju sledeće uslove – da zgrada ima upotrebnu dozvolu i upisana je u katastar nepokretnosti, da ima daljinsko grejanje, a odluku o učešću na konkursu donosi skupština svake stambene zajednice, većinom koju čine najmanje dve trećine ukupnog broja glasova. Minimalan broj prijavljenih za svaku stambenu zajednicu je 10. Uslov je i da zgrada nije pod zaštitom spomenika kulture ili pod prethodnom zaštitom.

Kako je poznato, energetski efikasna zgrada manje troši energiju za grejanje zimi i za hlađenje leti. Stanari višeporodičnih stambenih zgrada u pojedinim delovima Srbije koje se greju preko toplana, a imaju vrlo visoku potrošnju i račune za grejanje, imaju priliku da kroz ovaj projekat sprovedu energetsku sanaciju – stoga će prioritet na ovom konkursu imati zgrade sa natprosečnom potrošnjom.