Narodna banka Srbije zadržala ključnu kamatu na nivou od 6,5 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto. Iste su ostale i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivani povratak u granice cilja sredinom naredne godine, navodi se u zvaničnom saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.

„Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike“, ističu iz centralne banke.

Izvršni odbor je imao u vidu dalje slabljenje globalnih inflatornih pritisaka. U zoni evra, našem najvažnijem trgovinskom partneru, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru, a tome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga. Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, NBS je imala u vidu i da je rast svetske privrede i dalje spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije.

Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika. Ipak, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike. Opreznost je potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra.

Izvršni odbor je istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu s projekcijama Narodne banke Srbije.

„Međugodišnja inflacija nastavila je da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5 odsto. Smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineo je nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 7,3 procenta međugodišnje. Rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5 odsto međugodišnje“, navedeno je u saopštenju.

Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaključno s novembrom snižene za 2,1 odsto. U narednom periodu očekuje dalje smanjenje inflacije – na oko ili ispod osam odsto krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilja od tri procenta do kraja 2024. godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,6 odsto, što je više od prve procene, i najviše su mu doprineli građevinarstvo, kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, i industrija. Pokazatelji dostupni na mesečnom nivou ukazuju na to da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavljaju i u četvrtom tromesečju.

U oktobru je industrijska proizvodnja bila veća za tri odsto međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji viša je za 3,3 odsto, a u trgovini na malo zaustavljen je pad količinskog prometa, koji je bio prisutan tokom ove godine. Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5 odsto.

„Sa pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini na tri do četiri procenta, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto“, zaključuje NBS.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. januara 2024. godine.