Narodna banka zadržala referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto, a na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, koji bi trebalo da doprinese osetnijem padu uvozne inflacije, saopšteno je iz NBS, koja je istakla da procene ukazuju na dalji pad međugodišnje inflacije u julu kada bi mogla da iznosi oko 12,5 odsto, uz izostanak mesečnog rasta potrošačkih cena.

Izvršni odbor očekuje nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja „u horizontu monetarne politike“, a u saopštenju je istaknuto i da je, prilikom donošenja odluke o zadržavanju referentne stope na 6,5 odsto, uvažena i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodno sprovedenih mera.

„Ukoliko proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“, navedeno je u saopštenju.

U obrazloženju odluke stoji i da je Izvršni odbor NBS imao u vidu i činjenicu da je očekivani rast svetske ekonomije ove i naredne godine ispod dugoročnog proseka, zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije, niskih investicija i povećanog javnog duga.

„U uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet privrednog rasta Srbije. Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu i svetskih cena primarnih proizvoda“, stoji u saopštenju NBS.

Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u ostatku godine, na šta će se odraziti i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine.

Izvršni odbor konstatuje i da je, u skladu sa očekivanjima, rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju ubrzan i podseća da je, prema prvim procenama Republičkog zavoda za statistiku, iznosio 1,7 odsto međugodišnje.

„Ostvarenom rastu najviše doprinosi oporavak sektora građevinarstva i rast aktivnosti u uslužnim sektorima zahvaljujući nastavku povećanja zaposlenosti i zarada. Rast beleži i poljoprivreda, jer je ovogodišnja poljoprivredna sezona, i pored obilnih padavina i šteta u pojedinim područjima, bolja od prošlogodišnje koju je obeležila suša. Zahvaljujući oporavku proizvodnje električne energije, i industrija je dala pozitivan doprinos, uprkos nižoj aktivnosti u prerađivačkoj industriji, na koju se odražava niža proizvodna aktivnost naših trgovinskih partnera, a pre svega Nemačke“, saopšteno je posle sednice Izvršnog odbora NBS.

Narodna banka je poručila da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.