Nastavlja se saga o preuzimanju Energoprojekta: Država (opet) nije prodala akcije

Napred Razvoj je preuzeo samo 0,1 odsto ili 10.444 akcije Energoprojekt Holdinga u okviru upravo okončane ponude koja je ciljala čak 44,49 odsto kapitala ili praktično sve akcije koje nisu već u njihovom i posedu partnera u ovoj transakciji, pokazuje izveštaj o preuzimanju objavljen 15. januara.

To znači da, iako je ponuda za preuzimanje formalno uspela, faktički Napred Razvoj zajedno sa građevinskim preduzećem Napred, Montinvest Properties i Jopag AG, kao i Dobrosavom Bojovićem, nije uspeo da preuzme vlasništvo nad čuvenom građevinskom firmom, pa sada Napred Razvoj i partneri imaju 55,61 odsto akcija u Energoprojekt Holdingu.

Većinsko vlasništvo sa 55,61 odsto kapitala Napred Razvoj i partnere u transakciji tako ostavlja u istoj situaciji kao i pre 23. decembra, kada su ponudili 375 dinara po akciji u pokušaju da ubede državu i preostale akcionare da im prodaju kapital.

Država je, inače, najveći suvlasnik Energoprojekta među manjinskim akcionarima, sa 33,88 odsto kapitala, koga se nije odrekla po ceni koju je nudio Napred Razvoj.

„Ćutanje“ države o upravo okončanoj ponudi za preuzimanje budi sećanje na scenario iz 2017. godine, kada je Napred Razvoj, u suvlasništvu Dobrosava Bojovića i njegove kompanije Utma Comerc, okončao dugogodišnju borbu za kontrolu nad Energoprojektom.

Tada se država nije javno izjasnila da li će prodati svoj udeo u toj kompaniji, dok se javnost podelila oko toga da li bi država na taj način trebalo da da primer ostalim akcionarima, pa čak i napravi sa njima zajednički paket ili ne bi ni smela da se izjašnjava i tako utiče na eventualni ishod ponude za preuzimanje.

Prema mišljenju urednika ekonomije u nedeljniku Radar Milana Ćulibrka, jedino što je konstanta tokom 15 godina duge sage o Energoprojekt Holdingu i njenim akcionarima je – da se ne zna šta država hoće da uradi sa svojim kapitalom.

„Posledice takvog postupanja države su da kompanija tavori i topi se kao santa leda tokom globalnog zagrevanja. Takođe, pokazalo se da ima težinu ocena (bivšeg predsednika Poslovnog kluba Privrednik) Zorana Drakulića da svaka vlast pravi svoje tajkune, pa neke druge firme zauzimaju mesto koje je nekada na domaćem građevinskom tržištu imao Energoprojekt“, rekao nam je Ćulibrk.

Prisetio se i prošlogodišnje izjave generalnog direktora Millenium Team Stojana Vujka da ta kompanija „apsolutno“ može da bude ono što je u doba Jugoslavije bio Energoprojekt, koji je kao izvoznik građevinskog znanja i usluga bio prisutan na stranim tržištima.

„Evo šta se desilo sa kapitalom države ali i drugih akcionara: 2017. godine akcija Energoprojekta vredela je 1.501 dinar dok je uoči najave Napreda da će dati ponudu za preuzimanje ona koštala 373 dinara. Da je država pre sedam godina odlučila da zadrži vlasničku strukturu sa puno malih akcionara i da je uložila u Energoprojekt dvadeseti ili trideseti deo novca koji je potrošila na Air Serbia, efekti i posledice po privredu i društvo bili bi barem deset puta veći nego ovako„, ocenio je Ćulibrk u izjavi za Biznis.rs.

Kada je reč o poslovnim rezultatima, poslednji dostupni su podaci za prvu polovinu 2024. godine. U tom periodu dobit Energoprojekta na konsolidovanom nivou je porasla na 104,68 miliona dinara, sa minusa od 322,4 miliona dinara koliko je ostvario u istom periodu 2023. godine.

Matično društvo Energoprojekt Holding zabeležilo je dobit od 453 miliona dinara, skoro duplo više od 246,5 miliona dinara za prvih šest meseci prošle godine.

Na Beogradskoj berzi cena akcija Energoprojekt Holdinga trenutno se kotira na 377 dinara, dok tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 4,08 milijardi dinara ili oko 34,8 miliona evra.

Energoprojekt Holding a.d. Beograd

BULEVAR MIHAJLA PUPINA 12, 11070, BEOGRAD (NOVI BEOGRAD), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
9.878.197,93 (2023)

Broj zaposlenih:
95 (2023)

Više poslovnih informacija