NBS: Makroekonomski rezultati odlični, strukturne reforme napreduju

Srpska privreda je pokazala otpornost u vrlo nepovoljnim uslovima, makroekonomski rezultati u okviru programa su odlični, program strukturnih reformi dobro napreduje, ocenjeno je u razgovoru sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), saopštila je u sredu Narodna banka Srbije (NBS).

U utorak, 4. aprila, završeni su, kako je navedeno, razgovori MMF-a sa delegacijom Srbije koji su vođeni u okviru prvog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa u okviru stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement – SBA), koji je zaključen u decembru 2022. godine.

Istovremeno, obavljene su i konsultacije po članu IV Statuta MMF-a koje se redovno obavljaju sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije ove međunarodne finansijske institucije. Prethodne konsultacije sa Srbijom obavljene su 2021. godine, prenosi Beta.

Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije i zaključeno je da je srpska privreda dokazala svoju otpornost i u veoma nepovoljnim uslovima, koje karakterišu visoke cene hrane i energenata na svetskom tržištu, spor rast trgovinskih partnera i pooštreni globalni finansijski uslovi.

„Makroekonomski rezultati u okviru programa su odlični, pri čemu su prethodne projekcije premašene, uključujući fiskalni deficit, koji je bio manji od očekivanog, manji od očekivanog je i deficit tekućeg računa platnog bilansa, a veće devizne rezerve, dok je priliv direktnih stranih investicija bio snažan“, navela je NBS.

Dodaje se da su dugoročna inflaciona očekivanja ostala u okviru inflacionog cilja NBS, tri odsto, plus-minus 1,5 odsto.

Finansijski sektor je, kako je navedeno, dokazao svoju otpornost i u uslovima velikih neizvesnosti, uz pokazatelje adekvatnosti kapitala i likvidnosti koji su ostali znatno iznad minimalnih regulatornih nivoa i uz učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je na rekordno niskom nivou.

Devizne rezerve od preko 21 milijardu evra na kraju februara su na rekordnom nivou, a fiskalni deficit za 2022. godinu od 3,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) znatno je bolji od projektovanog nivoa, uprkos fiskalnoj podršci državnim preduzećima u oblasti energetike od oko 2,5 odsto BDP-a.

„Učešće javnog duga u BDP-u od 55 odsto ukazuje na snažne fiskalne rezultate.

Srbija se uspešno vratila na međunarodno tržište kapitala u januaru ove godine s dve emisije evroobveznica, za kojima je tražnja višestruko premašila ponudu, i uz kamatne stope istog ili povoljnijeg nivoa u odnosu na zemlje u regionu“, navela je centralna banka.

Guverner Jorgovanka Tabaković rekla je da uprkos velikim turbulencijama na svetskom tržištu, dinar na nivou 2022. godine ojačao 0,2 odsto prema evru, a njegova relativna stabilnost očuvana je i u dosadašnjem delu godine.

„Devizne rezerve zemlje su, uprkos svim izazovima, na rekordnom nivou od 21,2 milijarde evra na kraju februara. Rekordnim prilivom neto stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra prošle godine, osmu godinu zaredom, obezbeđena je puna pokrivenost tekućeg deficita najkvalitetnijim prilivima“, rekla je Tabaković.

Dodala je da NBS ocenjuje da će međugodišnja inflacija krajem godine biti dvostruko niža od trenutne, a njen ulazak u granice cilja očekuje se sredinom 2024. godine, pri čemu raste verovatnoća da se to desi i ranije.

Ona je rekla da se očekuje realni rast BDP-a u ovoj godini između dva i tri odsto, 2024. ubrzanje na raspon od tri do četiri odsto, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje.

MMF je, kako je navedeno, ocenio da je i neophodna kombinacija politika za obuzdavanje inflacije i izgradnju bafera (amortizer). Trenutno pooštravanje monetarne politike NBS je, kako je navedeno, adekvatno i doprinosiće opadajućoj putanji inflacije.

S obzirom na dobre finansijske rezultate, mogao bi, kako je navela, da postoji fiskalni prostor, koji bi onda trebalo da se iskoristi za dodatne javne investicije.

Prema projekcijama za naredni period, MMF, kako je navedeno očekuje rast BDP-a od tri odsto u 2024. godini, čemu će doprineti i tekuće reforme, kao i vraćanje na stope rasta od četiri odsto u srednjem roku.

MMF je naveo da će inflacija uskoro početi da pada, čemu će doprinositi i zatezanje monetarne politike NBS i da će se inflacija vratiti u granice ciljanog raspona NBS od tri odsto, plus-minus, 1,5 odsto, do sredine 2024. godine.

Prema projekciji MMF-a ove godine učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u BDP-u će se smanjiti zbog manjeg uvoza energenata i kontinuirano snažnog izvoza.

U srednjem roku, kako je navedeno, očekuje svođenje deficita tekućeg računa platnog bilansa na ispod pet odsto BDP-a.