NBS: Vrhunac inflacije iza nas, referentna kamatna stopa od šest odsto „radi svoj posao“

Podatak da je međugodišnja inflacija u aprilu iznosila 15,1 odsto potvrđuje da je vrhunac inflacije iza nas i da prethodno preduzete monetarne mere daju rezultate, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović na predstavljanju redovnog Izveštaja o inflaciji, a istakao je i da analitičari NBS u horizontu od 12 meseci vide da referentna kamatna stopa (RKS) od šest odsto „radi svoj posao“ iako nije isključio nova povećanja RKS.

U kontekstu procena da će inflacija u narednim mesecima nastaviti da opada, u NBS očekuju da bi inflacija u junu mogla da se kreće oko 14 odsto, a bazna oko 11 odsto, da bi se u granice ciljanog koridora od 1,5 do 4,5 odsto vratila sredinom sledeće godine.

„I dalje blizu dve trećine doprinosa inflaciji potiče od cena hrane i energenata, jer su indirektni efekti povišenih troškova proizvodnje i skupih energenata i dalje prisutni. Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka trebalo bi da se odrazi i na pad cena hrane koji se već beleži, pa su one u aprilu doprinele padu stope inflacije sa 0,7 procentnih poena“, stoji u Izveštaju o inflaciji.

Kada je reč o RKS, viceguverner Jović naveo je da aktuelni podaci govore o efektima prethodno donetih mera kao i slabljenju troškovnih pritisaka što, prema njegovim rečima, znači da stopa od šest odsto „radi svoj posao“ odnosno vodi ka snižavanju stope inflacije. Nije, međutim, isključio mogućnost da RKS ipak poraste, ali i dodao da je NBS na raspolaganju i drugi mehanizam – mogućnost povećanja prosečne ponderisane repo stope do aktuelnog nivoa RKS.

„Prema dostupnim podacima, ne vidimo potrebu za povećanjem RKS, a na osnovu prispeća novih podataka razmotrićemo tu mogućnost. Radi se o srednjoj projekciji, a rizici su simetrični i u pozitivnom i u negativnom smeru – recimo, promena cene energenata na globalnom nivou ili kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji – dakle, razmatraćemo sve nove podatke i na osnovu toga doneti odluku“, rekao je Jović.

Odgovarajući na pitanje Biznis.rs o potencijalnom budućem kretanju RKS, naglasio je da je apsolutno primarni cilj NBS vođenje računa o cenovnoj stabilnosti.

„Ali, ako taj cilj postižemo ovolikom RKS i ako naša projekcija kaže da ona obezbeđuje da se inflacija kreće silaznom putanjom, onda moramo voditi računa o ostalim ciljevima NBS, a sledeći po redu je finansijska stabilnost. Svaki veći porast RKS preko tržišta novca preslikava se u kredite u dinarima, među kojima su najosetljivija kategorija gotovinski“, istakao je Jović.

Skrenuo je pažnju na to da je primetno da usporava rast kreditne aktivnosti poslovnih banaka, koji je u martu iznosio 3,7 odsto, ali i dodao da je u isto vreme udeo problematičnih kredita spušten na novi minimum od tri odsto.

Centralna banka zadržala je istu projekciju rasta BDP-a u 2023. godini, a ona se kreće u koridoru od dva do tri odsto.

„Struktura rasta BDP-a povoljnija je nego u februaru, kada je prezentovan prethodni Izveštaj o inflaciji, jer je u međuvremenu očekivani privredni rast evrozone korigovan naviše, a očekujemo i pozitivan doprinos izvoza iz Srbije. Očekujemo da će vrednost našeg izvoza, koja je u 2022. godini iznosila 38 milijardi evra, u ovoj godini dostići 42 milijarde evra„, rekao je generalni direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Saša Jakovljević.

Dodao je da je to 10 odsto više nego u 2022. godini odnosno čak 80 odsto više nego što je iznosila vrednost izvoza u prepandemijskoj 2019. godini.

„Rast BDP-a od 0,7 odsto u prvom kvartalu ove godine možda jeste za nijansu niži nego što smo očekivali u februaru, ali očekujemo da u drugom tromesečju privredni rast ubrza na između 1,5 odsto i dva odsto, i da u drugoj polovini godine imamo stope rasta BDP-a između tri i četiri odsto, delom i zbog niže baze u 2022. ali i očekivanog oporavka u sektoru građevinarstva“, objasnio je Jakovljević.

Predstavnici NBS su tokom Izveštaja o inflaciji skrenuli pažnju da je deficit tekućeg računa u prvom tromesečju ove godine iznosio 112 miliona evra, odnosno da je bio za 1,4 milijarde evra niži nego u istom periodu prošle godine, a čemu je doprineo manji uvoz energenata i njihove niže cene na svetskom tržištu, kao i nastavak rasta izvoza, pa projektuju da će učešće tog deficita u BDP na kraju godine biti 4,5 odsto.

Iznet je i podatak da je NBS od maja prošle godine bila neto kupac 4,4 milijarde evra na međubankarskom deviznom tržištu, dok je od početka godine do kraja aprila kupila nešto više milijardu evra. Devizne rezerve trenutno iznose 21,6 milijarde evra.

„Do sada najviši nivo deviznih rezervi predstavlja važan stub odbrane naše ekonomije od širokog spektra rizika koji mogu doći iz međunarodnog okruženja“, zaključio je viceguverner Jović.