Neizvesno šta će biti sa cenom mesa zbog afričke kuge svinja

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović izjavio je da je afrička kuga svinja donela brojne probleme, kao i da dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom svinjskog mesa i sa brojem svinja.

Budimović, doktor veterine, za RTS je naglasio da će biti teško održati proizvodnju svinja i svinjskog mesa, i dodao da je afrička kuga svinja bolest u razvitku, koja je zahvatila veći broj opština i okruga, prenosi RTV.

„Kada pratimo situaciju i to zašto je odjednom bolest došla u fokus to možemo da povežemo sa migracijom turista i velikim prometom ljudi u letnjem periodu“, istakao je on.

Na pitanje da li to znači da je i čovek prenosilac, Budimović je rekao da jeste i čovek, ali i proizvodi, odnosno hrana. Naveo je da farmeri dobro znaju simptome bolesti, ali da je važno da znaju kako da spreče njeno širenje, odnosno da svinje ne drže na otvorenom prostoru, da komšije ne dolaze u ekonomski deo domaćinstva, i da se radi dezinfekcija.

„Nije dezinfekcija samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje. Nije samo sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom dezobarijera, to mora da se menja“, naglasio je on.

Prenosioci bolesti su i glodari, pa je zbog toga deratizacija veoma važna, istakao je on i dodao da smatra da sistemska deratizacija sada ne bi bila rešenje, jer bi stručne službe koje bi ulazile u ekonomska dvorišta i postavljala mamce, dodatno širile bolest.

Do petka je eutanazirano oko 18.000 svinja, istakao je Budimović i dodao da je problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo i pre pojave afričke kuge svinja, jer je Srbija u ovu godinu ušla sa oko 2,67 miliona svinja, što je za preko 200.000 manje nego 2022. godine.

„Nije nam trebalo ovo, svakako će ovo biti jedna teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, a vidimo i da se u Evropi dešavaju velike promene. Smanjen je broj krmača za oko 500.000 za svega godinu dana. Cena svinjskog mesa je porasla, i sada je oko 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra“, izjavio je on i poručio da dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom i sa brojem svinja.

Na pitanje kada bi to poskupljenje moglo da se prelije na Srbiju, Budimović kaže da Srbija ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, kao i da zadovoljava potrebe negde oko 87 odsto zahteva tržišta.

„Ostalo nam je potrebno za preradu, i kupujemo u Evropskoj uniji. Teško je sada davati projekciju i pričati ljudima bavite se uzgojem svinja, a bolest je u ekspanziji. Treba sačekati da vidimo kako će sve ići ne samo u Srbiji, nego i u Evropi“, dodaje on.

Iako se od osamdesetih godina svinjski fond smanjio za 40 odsto, Budimović smatra da Srbija ima realno dobre uslove za gajenje svinja, dobru hranu za životinje, dovoljan broj objekata, klanice, i dodaje da se u više od 200.000 gazdinstava odvija proizvodnja svinja.

Ocenio je da mala gazdinstva treba da opstanu, jer su ona specifična u smislu da domaćini sami sebi obezbeđuju svinjsko meso, a neke blage tržišne viškove mogu da prodaju klaničnoj industriji.

„Naša genetika nije tako dobra, imamo manji broj prasadi po leglu, hrana je skuplja zbog nekorišćenja genetski modifikovane hrane“, naglasio je Budimović.

Govoreći o tome kakva je strategija kada ova epidemija prođe, naglasio je da u jeku borbe sa bolešću, za koju se još ne zna da li je dostigla svoj pik, ne može da daje savete da se širi popuacija svinja.

„Treba držati ovaj nivo što je moguće duže, ali naravno planovi za unapređenje proizvodnje svinjskog mesa stoje“, zaključio je on.