Nekadašnji giganti u stečaju – ko je „sahranjen“, a ko i dalje živi?

U gotovo četvrt veka tranzicije i privatizacije često se uzimalo zdravo za gotovo da su nekadašnja velika društvena preduzeća „propala, bankrotirala i u stečaju“, ali je interesantno da su mnoga među njima „poživela“ mnogo duže nego što se u javnosti znalo i očekivalo.

Poslednje oglašavanje malih akcionara Progresa, u kome upozoravaju da im preti stečaj, bilo je svojevrsno iznenađenje – jer bi se mnogi zakleli da je nekadašnji spoljnotrgovinski gigant ravan Genexu odavno u stečaju, a ima još kompanija koje su iznenađujuće dugo izmicale formalnom odlasku u stečaj, iako su davno „propale“.

Progres AD je možda najbolji primer kako može da se poživi i pošto je stara slava nestala. Prema podacima servisa Narodne banke Srbije, račun ove kompanije u blokadi je od 24. maja i to za nešto više od 978.000 dinara, ali – nije u stečaju.

Štaviše, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ova firma osnovana 1952. godine, koja je poslovala sa obe strane Gvozdene zavese, u poslednje tri godine uspevala je da prihoduje od 117,4 miliona dinara u 2021. do 88,3 miliona dinara u 2023. godini, ali je svaku godinu završila u minusu koji je prošle godine dostigao 128,2 miliona dinara.

Prema navodima iz otvorenog pisma, mali akcionari boje se da se Progresu sprema stečaj, dok javni podaci govore da je ova kompanija najmanje tri puta bila u prethodnom stečajnom postupku – ali do sada formalno ne i u stečaju, već je sprovodila Unapred pripremljen plan reorganizacije ili UPPR.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) nedavno je objavila spisak stečajeva koji su u toku, a na vrhu te liste su najstariji postupci, pokrenuti pre više od 20 godina.

Na prva dva mesta i dalje su nekadašnji građevinski gigant Rad i njegova povezana firma Rad International, s tim da je od aprila ove godine stečaj nastavljen nad stečajnom masom Rada, pošto ga je kao pravno lice kupila Delta Real Estate, i tako preuzela i vredno zemljište i nedovršenu upravnu zgradu na Novom Beogradu, odmah pored hotela Hyatt.

Treće mesto na listi stečajeva koji su u toku pripada Jugoeksportu (Jes/Yes korporacija), nekada poznatom po robnim kućama i kolekcijama koje je za njih kreirala čuvena Mirjana Marić, a danas po tome da je vredna imovina već prodata. Naime, zgradu u samom centru Beograda sa pogledom na Trg Republike kupili su sinovi osnivača i vlasnika Industrije mesa „Matijević“ Petra Matijevića, a danas u njoj uveliko radi njihov hotel Centar No.1.

Prethodno pomenuti stečajevi otvoreni su još 2001. godine dok je peti na listi ALSU – onaj u Robnim kućama Beograd, otvoren 2002. godine. Iako je imovina Robnih kuća prodata još 2007. godine Verano Motorsu (koji je i sam završio u stečaju 2015. godine), a stečaj okončan u Kompaniji Robne kuće Beograd, taj postupak i dalje traje u pravnom licu registrovanom na adresu upravne zgrade Robnih kuća u beogradskoj Makenzijevoj ulici.

Mali akcionari Robnih kuća i dalje traže da im se isplati razlika od 65 evra po osnovu socijalnog programa, pošto im je isplaćeno po 135 evra po godini staža, dok su, kako tvrde, zaključkom Vlade iz 2008. imali pravo na 200 evra po godini staža, a pitaju se i zašto nisu dobili deo iznosa stečajne mase koji je uplaćen u budžet.

I na kraju jedna kompanija koja po svemu odgovara imenu „nekadašnjeg giganta“, a koja, iako više ne u društvenom vlasništvu, i dalje aktivno posluje i u poslednje tri godine, prema podacima CompanyWall, ostvaruje dobit od oko 40 miliona dinara godišnje. Radi se o preduzeću Hidrotehnika – Hidroenergetika, koje je nekada gradilo brane u Tunisu i Alžiru, a u Srbiji je angažovana na izgradnji brane Svračkovo kod Arilja, dok je izgradila branu Rovni kod Valjeva i Interceptor tunel kod Velikog Sela.

Većinski vlasnik Hidrotehnike-Hidroenergetike danas je kompanija Aqua Mont Service sa 91,37 odsto učešća u kapitalu.