Nemačke kompanije značajno smanjile investicione planove, treba li Srbija da brine?

Kompanije u Nemačkoj značajno su smanjile svoje investicione planove, pokazala je anketa minhenskog instituta IFO. Investiciona očekivanja za tekuću godinu pala su na 2,2 poena u novembru, sa 14,7 poena u martu, objavio je taj institut.

„Investiciona klima se primetno pogoršala. To je rezultat većih troškova finansiranja, slabe tražnje i neizvesnosti u vezi sa ekonomskom politikom“, ocenila je Lara Zarges, ekonomski ekspert instituta IFO, i upozorila da su nemačke kompanije takođe oprezne u pogledu predstojeće godine i da su njihovi investicioni planovi skromniji nego za ovu godinu.

Nemačka je, sa druge strane, jedan od ključnih trgovinskih partnera Srbije, od kojeg zavise ne samo kretanja u našoj prerađivačkoj industriji, već i izvozne performanse domaće privrede odnosno – privredni rast, ukazala je i Narodna banka Srbije u analizi iz aktuelnog Izveštaja o inflaciji.

Istraživanje IFO pokazalo je da su najpesimističnije kompanije koje posluju u sektoru trgovine.

„Sve više njih želi da smanji svoje investicione izdatke. Za tekuću godinu investiciona očekivanja su pala sa plus 3,7 poena na minus 3,5 poena, a pala su i na minus 14,6 poena za 2024. godinu. Pružaoci usluga su takođe smanjili svoje planove za tekuću godinu, pri čemu su investiciona očekivanja pala sa plus 13,6 poena na plus jedan poen. U godini koja je pred nama nameravaju da ulože tek nešto više nego ove godine, sa saldom od plus 2,3 boda“, objasnila je Zarges.

Sa druge strane, najoptimističnije su proizvodne kompanije.

„Većina kompanija-proizvođača namerava da uloži nešto više sredstava u ovoj i narednoj godini. Međutim, proizvođači su značajno korigovali naniže svoje planove za tekuću godinu: saldo je pao sa 21,4 poena u martu na 6,8 poena u novembru. Drugim rečima, oni i dalje žele da investiraju više, ali ne baš onoliko koliko je prvobitno planirano“, ističe Zarges u saopštenju instituta IFO.

Dodaje da su najviše korigovana investiciona očekivanja u energetski intenzivnim industrijama.

„Njihov saldo je sa plus 9,1 poena pao na minus 9,2 poena. Korekcija je najjača u hemijskoj industriji, gde su kompanije snizile očekivanja sa prolećnog nivoa, dok su u energetski neintenzivnim industrijama očekivanja za tekuću godinu pala sa 22,3 poena u martu na 12,6 poena u novembru. U automobilskoj industriji proizvođači se drže prvobitnih planova i nameravaju da značajno povećaju svoje investicione izdatke. Bilans je ostao gotovo nepromenjen“, kaže Zarges.

Za narednu godinu očekivanja ulaganja u proizvodnju su uglavnom stabilna na 6,6 poena. Postoje znaci blagog poboljšanja u energetski intenzivnim industrijama, gde su očekivanja na plus 3,7 poena, a naročito proizvođači hemijskih proizvoda ponovo planiraju da investiraju više nego u tekućoj godini.

„U neenergetski intenzivnoj proizvodnji, međutim, nešto manje kompanija namerava da poveća svoja ulaganja u odnosu na prethodnu godinu; bilans je ovde pao na 11,2 poena. Proizvođači automobila ponovo planiraju velika povećanja investicionih izdataka. Njihova investiciona očekivanja za 2024. su na 34 poena“, objavio je IFO.

Trendovi koji vladaju u nemačkoj privredi pre ili kasnije utiču i na srpsku ekonomiju, a posebno kada je reč o domaćoj prerađivačkoj industriji i izvoznom rezultatu srpskih kompanija.

„Pošto je Nemačka jedan od naših najvažnijih ekonomskih i spoljnotrgovinskih partnera, slabija ostvarenja nemačkog proizvodnog sektora od 2019. do 2022. godine svakako su imala određenog uticaja i na našu prerađivačku industriju, čija je aktivnost u posmatranom periodu takođe usporila, ali ni u jednoj godini
nije iskazala pad“, naveli su u analizi stručnjaci NBS.

Ukazuju i da izvoz prerađivačke industrije čini većinu ukupnog robnog izvoza Srbije, odnosno više od 85 odsto u prethodne tri godine.

„Pri tome, učešće Nemačke u ukupnom izvozu naše prerađivačke industrije raste iz godine u godinu – sa 13 odsto u 2019. na 17 odsto u 2023, što je jasan pokazatelj važnosti nemačke privredne aktivnosti za našu prerađivačku industriju i izvoz„, ističu u analizi u okviru novembarskog Izveštaja o inflaciji.

Izvoz prerađivačke industrije Srbije u periodu januar-septembar 2023.
(promena u odnosu na januar-septembar 2022. godine, u milionima evra)

Za sada se, kako ukazuju, nepovoljna kretanja u prerađivačkoj industriji Nemačke nisu u većoj meri negativno odrazila na naš robni izvoz, kod kojeg se i dalje beleže relativno visoke stope rasta, posmatrano međugodišnje.

„Rast izvoza prerađivačke industrije izražen u evrima u periodu januar–septembar 2023. iznosio je sedam odsto, dok je izvoz prerađivačke industrije u Nemačku povećan za čak 17,5 odsto, odnosno za 1,2 milijarde evra u odnosu na isti period 2022. godine, i to zahvaljujući povećanom izvozu električne opreme, motornih vozila i prikolica kao i mašina i opreme, i to upravo zahvaljujući kontinuiranom rastu investicija u tim oblastima“, navode analitičari NBS.

Upozoravaju, ipak, da je evidentno određeno usporavanje rasta ukupnog izvoza Srbije i izvoza u Nemačku u protekla tri meseca, što se može povezati i s nižom eksternom tražnjom i slabljenjem nemačke proizvodnje.

„Od brzine ekonomskog oporavka Nemačke, kao našeg pojedinačno posmatrano najvažnijeg ekonomskog partnera, u značajnoj meri zavise i izgledi rasta naše privrede u narednom periodu. Pozitivno je to što se u narednoj godini prognozira postepeni oporavak privrede Nemačke – MMF projektuje rast od 0,8 odsto, zajednička projekcija četiri nemačka i jednog austrijskog instituta iznosi 1,3 odsto, a Consensus Economics predviđa rast od 0,5 odsto u 2024, naspram pada od 0,4 odsto u 2023. godini“, ocenjuju iz NBS.

To bi, kako zaključuju, svakako trebalo da doprinese rastu aktivnosti naše prerađivačke industrije i robnog izvoza, što je NBS i uvažila u novoj projekciji rasta BDP-a Srbije za 2024. godinu, koja se kreće u rasponu od tri do četiri odsto.