Nova godina nam donosi rast privrede, ali i inflacije

Za sobom ostavljamo 2023. godinu, ali prognoze za narednu uporno se vrte oko „trojke“ – dok Vlada Srbije računa da će privredni rast u 2024. biti 3,5 odsto a Narodna banka Srbije (NBS) koridor rasta projektuje između tri i četiri odsto, analitičari stučnog časopisa „Kvartalni monitor“ očekuju nešto sporiji rast BDP-a od oko tri procenta.

Slično je i sa inflacijom. Iako se očekuje da stope rasta cena značajno opadnu u 2024. godini, ona nam neće doneti i kraj poskupljenja, već samo sporiji rast inflacije, koja bi do kraja sledećeg decembra trebalo da uspori na oko tri odsto.

„Neizvesnost je reč koja za sada najbolje opisuje 2024. godinu“, rekao je uoči promocije „Kvartalnog monitora“ (QM) urednik tog izdanja i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić, koji ističe da geopolitička dešavanja, ali i nepoznanice o tempu oporavka najvećih evropskih privreda poput Nemačke ili Austrije utiču na preciznost prognoza.

Ipak, redakcija QM računa da će srpski BDP rasti, ali nešto sporije nego što računaju izvršna vlast i centralna banka.

„Mislimo da će rast BDP-a u 2024. godini iznositi oko tri odsto, dakle nešto više nego ove godine. To možda izgleda sporo i skromnije od drugih prognoza, ali uzimamo u obzir da je ovogodišni rast bio posledica jednokratnih, vanrednih okolnosti – oporavka poljoprivredne proizvodnje od suše, kao i oporavka Elektroprivrede Srbije posle katastrofe godinu dana ranije“, objasnio je Arsić.

Upozorio je da će rast BDP-a u 2024. usporavati i visoke kamate koje će ostati na takvom nivou i kada centralne banke širom sveta, pa i naša NBS, počnu sa spuštanjem referentnih stopa, a što se očekuje polovinom sledeće godine.

NBS je nešto optimističnija, pa projektuje ubrzanje rasta BDP-a u 2024. u koridoru od tri do čak četiri odsto.

„Rast će voditi privatna potrošnja, kao rezultat nastavka pozitivnih trendova na tržištu rada, ali će ona sporije rasti od ukupnog BDP-a, a zatim investicije, pre svega privatne. Usled očekivanog ubrzanja investicija i lične potrošnje, očekujemo da će uvoz u 2024. godini rasti nešto brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza, dok se nakon toga očekuje neutralan doprinos usled daljeg oporavka eksterne tražnje i efekata investicija u izvozne sektore iz prethodnih godina“, naveli su iz NBS u poslednjem ovogodišnjem Izveštaju o inflaciji.

Kada je reč o Vladi Srbije, ona je na svojoj projekciji rasta BDP-a od 3,5 odsto sastavila budžet za 2024. godinu kojim je predviđeno povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru od deset odsto, minimalne zarade od 17,8 odsto, ali i povećanje penzija od 14,8 odsto, shodno „švajcarskoj formuli plus“ – što sve govori u korist rasta „podržanog“ ličnom potrošnjom.

Međunarodni monetarni fond (MMF) najbliži je projekciji Vlade Srbije – ova institucija očekuje rast BDP-a od 3,3 odsto u 2024. godini, uz inflaciju koja bi do kraja sledeće godine trebalo da se kreće „oko centralne projekcije NBS“, odnosno oko tri odsto.

Autori QM su i po pitanju inflacije nešto strožiji, iako projektuju da će se u 2024. njene stope rasta prepoloviti i iznositi manje od pet odsto, uz kretanje „oko cilja NBS“ na kraju te godine.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković iznela je krajem novembra projekcije centralne banke za 2024. godinu kada je u pitanju inflacija.

„Prema našoj novoj projekciji, nakon što se krajem ove godine spusti na nivo od oko osam odsto međugodišnja inflacija će se u granice cilja najverovatnije vratiti sredinom naredne godine, a zatim će nastaviti da usporava, približavajući se centralnoj vrednosti cilja (od tri odsto) krajem 2024. godine“, poručila je Tabaković.

Sopstvena inflaciona očekivanja imaju i bankari, privrednici i građani koji učestvuju u redovnoj anketi NBS. Bankari očekuju da će inflacija sledećeg novembra biti 5,7 odsto, privrednici računaju na sedam, a građani na 12 odsto, pokazala su istraživanja Bloomberga i Ipsosa.

„U Srbiji je u novembru 2023. godine inflacija bila najviša u Evropi sa osam odsto, ali mislimo da su stvoreni uslovi za njeno opadanje u 2024. godini – monetarna politika je restriktivna i sprovodi se kako kod nas tako i u Evropi, a u našem budžetu, kao i u brojnim drugim zemljama, planiran je i niži deficit. Ono što bi moglo da poremeti takva očekivanja je pogoršanje geopolitičke situacije koje bi dovelo do visokog rasta cena energenata“, zaključio je profesor Arsić.

Sutra: U 2024. godini sledi spori rast, ukoliko ne bude novih sukoba ili većih klimatskih nepogoda