Nova granica aflatoksina od decembra?

Prema Pravilniku o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, od 1. decembra dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku trebalo bi da se spusti sa trenutnih 0,25 na maksimalnih 0,05 mikrograma po kilogramu, što je i evropski maksimalni nivo.

Iako je usklađivanje ove regulative sa EU do sada već trebalo da bude primenjeno, ono je više puta odlagano. Za sada nema informacija da li će se isto desiti i ovog puta.

I dok srpski proizvođači nisu spremni na ovaj korak, predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs naglašava da je usaglašavanje sa ovim propisom gotovo nemoguće jer je kukuruz, koji je osnova hraniva stoke u proizvodnji mleka, već ušao u skladišta i u preradu sa aflatoksinom, što direktno utiče i na njegovo pojavljivanje u mleku.

“Aflatoksin je proizvod suše, a ulazak žitarica, pogotovo onih zrnastih, u skladište bez razvrstavanja po kvalitetu kod nas je negativna tradicija. Mi sada imamo i kvalitetan i nekvalitetan kukuruz koji ide u pripremu za stočnu hranu, i to je nemoguće selektirati i proizvesti hranu za muzare bez prisustva aflatoksina. U ovom trenutku je dobro da stočari godinu završe sa poštovanjem maksimalnog nivoa aflatoksina u mleku koji smo imali i do sada”, ističe Keco.

Prema njegovom mišljenju, sada nije realno smanjivati propisane količine aflatoksina jer mnogi proizvođači nisu u mogućnosti to da ispoštuju.

“Ako je trenutno propisana količina aflatoksina u mleku zdravstveno tolerantna, ne treba je smanjivati jer godina nije takva da nam daje tu mogućnost”, dodaje Keco.

Na pitanje kada bi naši proizvođači mleka mogli da budu spremni za usklađivanje sa EU regulativom i spuštanjem granice aflatoksina u mleku, on odgovara – sa novom žetvom.

“To niko neće da prizna, ali činjenica je – sa novom žetvom ili da uvozimo kukuruz sa nula aflatoksina, što će naravno poskupeti proizvodnju. Zapravo, glavni problem cene našeg kukuruza jeste prisustvo aflatoksina. Mi godišnje trošimo 4,2 miliona tona kukuruza. Ove godine biće nešto manje, jer je manji i stočni fond, što znači – oko 3,5 miliona tona. Zamislite da imamo sav kukuruz bez aflatoksina. Prvo bismo ga prodali po dobroj ceni na inostranim tržištima jer je zdrav, a drugo – imali bismo bezbednu proizvodnju mleka, što bi stočarima omogućilo da ozbiljno trguju”, ističe Keco.

Naš sagovornik smatra da je jedino realno rešenje da se sagleda stanje u silosima i proizvodnji stočne hrane, da se sačeka sledeća godina i da se tretmani na biljkama obavljaju mnogo pre nego što se obavi žetva.

Čedomir Keco objašnjava da postoji mogućnost popravljanja trenutne situacije sa aflatoksinom u proizvodnji hrane uz pomoć raznih dodataka, međutim, to mnogi ne rade i često nije tehnološki moguće.

“Dakle, može da se popravi stanje, ali je to novi trošak za farmere. Naši farmeri koji imaju 10.000-11.000 litara mleka u laktaciji po kravi uspešniji su od proizvođača na zapadu i imaju veći profit od njih, ali takvih je malo. Većinu proizvođača čine mali i oni uglavnom sami pripremaju hranu i često, nažalost, ne gledaju kvalitet. U tome bi trebalo da im pomognu savetodavne službe”, kaže Keco.