Novi model fiskalizacije gasi pijačnu prodaju?

Nekoliko stotina pijačnih prodavaca okupilo se u utorak ispred Ministarstva finansija kako bi protestovalo protiv uvođenja fiskalnih kasa koje će biti obavezne od 1. maja ove godine.

Naime, Zakon o fiskalizaciji predviđa da registrovani poljoprivredni proizvođači koji prodaju svoje proizvode nisu obveznici fiskalizacije, dok su fiskalne kase obavezne za sve one preduzetnike koji na pijacama prodaju različite vrste robe široke potrošnje, prehrambene proizvode drugih proizvođača ili voće i povrće iz uvoza.

“Na protestu se okupilo oko 1.000 pijačnih prodavaca iz cele Srbije, ali nas ima znatno više. Pijace nisu funkcionisale, radili su samo poljoprivredni proizvođači koji sada nisu obuhvaćeni fiskalizacijom”, kaže za Biznis.rs predstavnik Udruženja pijačnih prodavaca “Opstanak” Srđan Praštalo.  

Njihov zahtev je da budu izuzeti iz novog modela fiskalizacije jer je on, kako navode, gotovo nemoguć za njihov model rada. Kako ističe naš sagovornik, svesni su da idu izbori, da je vlada u tehničkom mandatu, ali će svoje zahteve predati direktno predsedniku Srbije, a ako ne bude sluha verovatno će od 1. maja stupiti u generalni štrajk.

“Nedelju dana pre nego što smo organizovali protest imali smo svoju delegaciju u Ministarstvu finansija. Na sastanku nije bilo sluha i jedina stvar koju su nam ponudili je da produže rok za subvencije za fiskalizaciju, što smo mi odbili, a oni su to svakako učinili nekoliko dana kasnije”, ističe Praštalo.

Iako ih zakon faktički smešta u grupu sa drugim objektima koji prodaju sličnu vrstu robe, predstavnik ovog udruženja podseća da je većina njihovih tezgi, na kojima su registrovane S.T.R. ili T.R. u potpunosti otkrivena u svim vremenskim uslovima, a veliki problem je što se na njima prodaju sveži proizvodi.

“Polovina te prodaje je sveža roba, koja se u objektima čuva u frižiderima na pet stepeni i leti i zimi. Osnova pijačne prodaje je da taj preduzetnik treba da proceni i niveliše cenu u toku dana. Kada ujutru kupuje robu on prvo ide sam u nabavku, procenjuje koliko će da proda i po kojoj ceni, i to mora do pola dana sam da niveliše. Kada, recimo, vidi da nije prodao više od 50 odsto robe on mora odmah da spušta cenu, pa do tri-četiri popodne mora još jednom da spusti cenu jer sva roba koju ostavi u tezgi do sutra neće vredeti čak ni onoliko koliko je plaća. Ako je toplo pokvariće se, ako je hladno ona će da promrzne, tako da je to jedna specifičnost prodaje na pijaci koja nikako ne može da bude uklopljena”, navodi Praštalo.  

Iz ovog udruženja su čak dobili informaciju od proizvođača fiskalnih uređaja da, prema zvaničnim uputstvima, upotreba uređaja na temperaturama ispod nule nije moguća, što je još jedna kontradiktornost kada se uzme u obzir da rad na pijaci podrazumeva minimalno pedesetak dana godišnje na temperaturama ispod nule.

Jedna tezga – jedan čovek

Novim modelom fiskalizacije i sama priroda prodaje pijačnih trgovaca je ugrožena jer kupci više neće imati mogućnost da se cenjkaju, niti da dobijaju niže cene i popuste na veću količinu.

“Ljudi su navikli da se pogađaju, pa često na više komada traže nižu cenu. Poseban problem su nam i ljudski resursi, jer u 99 odsto slučajeva za tezgom, koja je jedan privredni subjekat, radi jedan čovek. On se bavi i nabavkom i nivelacijom cena, i pakovanjem, tako da bi za njega u potpunosti bilo nemoguće da niveliše cene u elektronskoj fiskalnoj kasi, u saglasnosti sa svojim knjigovođom. Naša realna prodaja traje četiri-pet sati kada imamo udarni termin, kada je puno mušterija i tada bi trebalo da budemo i brzi i ljubazni i efikasni, jer mi nemamo taj širok prostor za rad poput prodavnica koje otvore u sedam i rade do osam-devet uveče“, ocenjuje Srđan Praštalo.

Prema mišljenju našeg sagovornika, uvođenje fiskalizacije znači indirektno gašenje pijačne prodaje. Prodavac na pijaci, kako kaže, državi plaća paušalni porez, penziono i zdravstveno, kao i svaki preduzetnik paušalac, pa bi to za većinu njih bio finansijski udarac jer bi pored 20.000-25.000 dinara mesečno samo knjigovođu plaćali minimalno oko 100 evra, odnosno 12.000 dinara, što je već povećanje od 50 odsto fiksnih izdataka.

“Tu je i faktor prosečne starosti pijačnog prodavca koji uopšte ne može da se snađe. On će toliko da zove knjigovođu da mu asistira da će knjigovođa vrlo brzo shvatiti da treba da mu plati 20.000 dinara. Takođe, tu je jedan od najvećih problema otvorenost za kažnjavanje. Onda ulazimo u priču gde pijačni prodavci treba da se snađu oko svih tih novih procedura, a kazne su drastične”, objašnjava Praštalo.

Praćenje radnog vremena i kazne za isto su poseban problem, a jedan od glavnih faktora opredeljenja grupe ljudi koji se bave ovim poslom je upravo sloboda, dodaje on.

“Ako je danas nevreme u Beogradu vi nećete da otvarate pijacu, nema mušterija i nemate razloga da idete i da radite. A po novom modelu prodavci bi to trebalo prijave. Slobodan dan, bolovanje, to sve morate da opravdate. Ta dva modela nikako ne mogu da se uklope, a da preživi pijačna prodaja. Preduzetnik sve radi sam i nije u mogućnosti da isprati normalno radno vreme jer ne radi osam sati za tezgom”, zaključuje naš sagovornik.