Novi projekti, nove banke – od koga sve tražimo kreditnu podršku u 2024. godini?

Ukoliko Skupština Srbije stane iza predloga republičke kase za narednu godinu, država će moći da se zaduži za nešto više od 31,4 milijarde evra na ime projektnih i programskih zajmova, a među potencijalnim kreditorima nalaze se i nove finansijske institucije, poput Izvozno-uvozne banke Mađarske.

Za neke projekte, u budžetu za 2024. godinu precizirano je iz čijih sredstava će stići krediti, pa se tako nabavka pet vozova koji mogu da idu 200 kilometara na čas planira uz zaduživanje kod kineskih banaka.

Ukoliko bi Srbija iskoristila čitav „prostor“ za zaduživanje za projektne i programske zajmove, najviše novca pozajmila bi od „stranih investicionih korporacija, fondova i banaka“, i to ukupno 17,9 milijardi evra. Na taj način finansirala bi 24 projekta na svojevrsnom „spisku želja“ koji obuhvata realizaciju projekata od izgradnje Moravskog koridora (Pojate-Preljina) ili prve faze beogradskog metroa do „Razvoja veštačke inteligencije u Srbiji“.

Od „stranih vlada i fondova“ mogla bi da se zaduži za ukupno 4,5 milijarde evra i još 205 miliona dolara.

Među te projekte spada, međutim, i finansiranje podrške budžetu u vrednosti od 3,5 milijarde evra, koje je navedeno i na prethodno spomenutom spisku kod stranih investicionih korporacija, fondova i banaka.

Sva zaduživanja sa razdela programskih i projektnih zajmova mogu se, inače, pokriti i emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i stranom tržištu.

I dok se za neke projekte zna samo da država želi da ih sprovede u delo, ali ne i kako će ih finansirati, za druge je moguće da su potencijalni kreditori pronađeni i da se čeka da se eventualni ugovor o kreditu pretoči u odgovarajući predlog zakona o zaduživanju.

Tako se na spisku potencijalnih programskih i projektnih zajmova po prvi put nalazi moguća saradnja sa Izvozno-uvoznom bankom Mađarske.

Na spisku u predlogu budžeta za 2024. godinu nalaze se projekti u oblasti komunalno-ekološkog uređenja, sistema prečišćavanja otpadnih voda i vodosnabdevanja i rečne infrastrukture čija je vrednost 75,6 miliona evra, kao i „Izrada dokumentacije za projekat izgradnje tunela kod Ljubovije“ i „Razvoj transportnih pravaca za prevoz komunalnog otpada na deponiju ‘Severna Bačka'“, u vrednosti od 9,4 miliona evra.

Ukupna vrednost dva potencijalna projekta za koje bi se zadužili kod Izvozno-uvozne banke Mađarske je 85 miliona evra.

Za razliku od rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kojim je kod kineskih banaka za projektne i programske zajmove planirano zaduživanje za dva posla iz oblasti infrastrukture u vrednosti oko 830 miliona evra, u predlogu novog budžeta nalazi se ukupno šest potencijalnih projekata za koje bi vrednost finansiranja iznosila 1,44 milijarde evra.

Najskuplji je projekat izgradnje beogradske obilaznice – Sektor C, čija je vrednost 680 miliona evra, dok je druga po veličini izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kikinda, vredna 220 miliona evra.

Na trećem mestu po vrednosti je projektovanje i izvođenje radova na izgradnji kanalizacije u okviru projekta „Čista Srbija“ u vrednosti od 190 miliona evra.

Kod kineskih banaka je planirano zaduživanje za nabavku pet novih elektromotornih vozova za brzine 200 kilometara na čas, u vrednosti od 65 miliona evra, kao i za projekat izgradnje obilaznice oko Novog Sada sa izgradnjom mosta preko Dunava i pristupnim saobraćajnicama, vredan 149,2 miliona evra.

Na spisku za finansiranje kod kineskih banaka je i izgradnja Srpsko-kineskog industrijskog parka „Mihajlo Pupin“ u Beogradu, što bi bio posao vredan 139,9 miliona evra.

Među potencijalnim zajmodavcima su i Svetska banka za 10 projekata i planiranim zaduživanjem od 340 miliona evra, Evropska investiciona banka sa osam projekata i 1,86 milijardi evra zajmova, Evropska banka za obnovu i razvoj sa devet projekata i ukupno 593 miliona evra kredita, Banka za razvoj Saveta Evrope sa osam projekata i 840 miliona evra pozajmica, Nemačka razvojna banka KfW sa sedam projekata i 430 miliona evra kredita, kao i Francuska agencija za razvoj sa sedam projekata i zajmovima vrednim 674,3 miliona evra i još 65 miliona dolara.

„U slučaju da nije moguće realizovati zajam sa navedenim zajmodavcem ili je moguće obezbediti bolje uslove finansiranja kod drugih zajmodavaca, moguća je promena zajmodavca za finansiranje projekata do iznosa planiranog zaduživanja“, stoji u predlogu budžeta za 2024. godinu.