Izvršni odbor Narodne banke Srbije danas donosi odluku o visini ključne kamate

Novi rast referentne stope ili pauza u zatezanju monetarne politike NBS?

BankeIzdvajamoSrbija

13.7.2023 08:01 Autor: Milica Rilak 5

Novi rast referentne stope ili pauza u zatezanju monetarne politike NBS? Novi rast referentne stope ili pauza u zatezanju monetarne politike NBS?
Posle majske pauze u pooštravanju monetarne politike i optimistične ocene iz Narodne banke Srbije (NBS) da referentna kamatna stopa od šest odsto „radi svoj... Novi rast referentne stope ili pauza u zatezanju monetarne politike NBS?

Posle majske pauze u pooštravanju monetarne politike i optimistične ocene iz Narodne banke Srbije (NBS) da referentna kamatna stopa od šest odsto „radi svoj posao“, u junu je usledilo novo podizanje ključne kamate za 25 baznih poena, što prognoziranje današnje odluke izvršnog odbora centralne banke čini utoliko težim.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Biznis.rs kaže da je jedina dilema da li će doći do nove pauze ili rasta za još 25 baznih poena, dok je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić mišljenja da je inače došlo do kašnjenja u podizanju referentne kamatne stope, te da današnja odluka neće dati očekivane efekte na suzbijanje inflacije.

Prema mišljenju profesora Grubišića, NBS prati trendove sa globalnog tržišta, odakle stižu signali da će se rast kamata nastaviti, bilo da je reč o američkom Fedu ili o Evropskoj centralnoj banci.

„Ono što se trenutno dešava u SAD, a što se očekuje u Evropi, je primena strožije regulative i oštrijih stres-testova za banke, gde je naglasak na kontroli rizika. Takva regulativa je instrument u borbi protiv inflacije, jer je suština u tome da banke po svojoj prirodi ‘podržavaju’ stanovništvo u potrošnji, a privredu u investiranju. Sada, uz strožiju regulativu koja se, između ostalog, odnosi na adekvatnost kapitala sistemskih banaka u SAD i slične mere koje se očekuju u EU, u prvi plan se stavlja upravljanje rizikom, a ne stvaranje profita, pa se obeshrabruje prelako odobravanje kredita i tako utiče na inflaciju“, rekao je Grubišić.

Njegov zaključak, kada je reč o kretanju referentne stope NBS, je da ona za sada održava paritet sa ključnom stopom ECB, jer smo „oduvek imali za oko dva procentna poena višu stopu prema evru“.

Profesor Đorđe Đukić, sa druge strane, ukazuje da ako se jednom propusti prilika da se blagovremeno podigne ključna kamatna stopa, postaje utoliko teže upotrebiti tu alatku.

„U zemljama poput Srbije postoje izražena i ukorenjena inflatorna očekivanja, a to kašnjenje prolongira realizaciju ciljane inflacije, koja je daleko. Poslednje procene Međunarodnog monetarnog fonda govore da će inflacija u Srbiji na kraju godine biti 12,2 odsto, tako da ne treba očekivati da tržišni akteri menjaju svoje ponašanje u kontekstu inflatornih očekivanja. Druga dimenzija koja ukazuje na težinu problema u Srbiji je to što se ciljana inflacija meri na bazi cena koje isključuju energente i hranu, od kojih je samo hrana poskupela 30 do 35 odsto„, istakao je Đukić.

Osvrćući se na majsku pauzu posle koje je usledilo dalje podizanje referentne kamatne stope, ocenio je da signali koji dolaze iz centralne banke nikada ne treba da budu obećavajući, već da sadrže izuzetnu dozu skepse i obazrivosti zbog geopolitičkih poremećaja koji se, kako je rekao, neće ublažavati u skorijem periodu, a možda će i rasti.

„Dakle, čak i ako danas bude doneta odluka o povećanju referentne kamatne stope mislim da se to dešava sa velikim kašnjenjem i da ta mera neće dati očekivane efekte na suzbijanje inflacije, odnosno inflatornih očekivanja, zbog kojih će Srbija teško izaći iz zone dvocifrene inflacije u naredne dve do tri godine“, upozorio je Đukić.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...