Obućarskoj industriji potrebni radnici kako bi se razvijala

Kompanije i preduzetnici registrovani za proizvodnju obuće ostvarili su na kraju 2021. godine ukupne prihode u vrednosti od 23,35 milijardi dinara ili nešto manje od 200 miliona evra, dok je 20 najuspešnijih prema dobiti ostvarilo više od polovine prihoda ili oko 14,2 milijarde dinara.

Kada je reč o kompanijama, u Srbiji posluje samo jedno veliko preduzeće registrovano za proizvodnju obuće, kao i 10 srednjih i 51 malo, dok je 259 klasifikovano kao mikro pravno lice, što znači da ispunjavaju barem dva od tri zakonska preduslova – da imaju do 10 zaposlenih, poslovni prihod do 700.000 evra godišnje u dinarskoj protivvrednosti i prosečnu vrednost poslovne imovine do 350.000 evra.

Pogled na rang listu najuspešnijih proizvođača obuće prema neto dobiti u 2021. godini, koju nam je ustupila bonitetna kuća CompanyWall, pokazuje da među njima ima domaćih i stranih kompanija, kao i preduzetničkih radnji, da posluju širom Srbije – od Apatina i Novog Sada preko Jagodine i Ćuprije do Bele Palanke, Knjaževca i Vranja, tradicionalnog centra obućarske proizvodnje.

U Vranju se nalazi i jedino preduzeće sa rang liste 20 najuspešnijih koje je na kraju prošle godine bilo u – likvidaciji. Radi se o Technic Developmentu, koji je proizvodio obuću za italijansku firmu Geox, a čije iznenadno zatvaranje je nateralo državu da od Geoxa zatraži povrat podrške od 414 miliona dinara za tu investiciju, a radnike da potraže posao kod turskog Teklasa i nemačkog proizvođača zaštitne opreme i obuće Haix.

Prošla godina je za proizvodnju obuće bila i godina rasta prihoda, posle pandemijske 2020. u kojoj su se suočili sa značajnim padom. U 2019. ukupan prihod te delatnosti iznosio je 25,33 milijarde dinara, da bi godinu dana kasnije taj rezultat bio 22,2 milijarde dinara.

Najuspešniji proizvođači obuće prema neto dobiti u 2021. (u dinarima)
Naziv kompanije	Neto dobit	Broj zaposlenih
LEON DOO SLEPČEVIĆ	403,731,000	245
GRUBIN EXPORT-IMPORT DOO	106,108,000	141
VERO DOO APATIN	69,541,000	381
DAMI.EAST d.o.o. BEOGRAD-STARI GRAD	40,904,000	31
MDF-EUROSOLES DOO JAGODINA	33,317,000	49
SZR DIJANA SLOBODAN STANIĆ PR MIJATOVAC	28,070,000	43
DOO GEPARD NOVI SAD	27,814,000	101
DAG-CO DOO VOGANJ	26,845,000	321
TECHNIC DEVELOPMENT d.o.o. – U LIKVIDACIJI	23,025,000	740
FALC EAST DOO KNJAŽEVAC	22,069,000	1226
EUROCONFORT doo Beograd-Zemun	20,812,000	33
ZANATSKO TRGOVINSKA RADNJA OBUĆA VESNA ZORAN JOVANOVIĆ PR, ĆUPRIJA	18,539,000	76
OBUĆA MARKO DOO BEOGRAD	15,313,000	51
TRIPLE FFF DOO VRANJE	11,851,000	15
PROGETTI DOO VLADIMIRCI	11,300,000	518
SAMOSTALNA RADNJA MILAMI BOJAN MIŠIĆ PREDUZETNIK POŽAREVAC	10,597,000	37
Karina Moda doo	9,559,000	87
BRIDGE SRB DOO BELA CRKVA	9,294,000	342
OBUĆA PAVLE DOO BELA PALANKA	8,697,000	131
LIANHE DOO	8,531,000	11
*svi iznosi su u dinarima

Koliko je jak bio „kovid udar“ na proizvodnju obuće svedoči i iskustvo Darka Ilića, suvlasnika i direktora kompanije DAG-CO iz Vognja, koja se bavi uslužnim krojenjem i šivenjem gornjih delova obuće.

„Posle krize prouzrokovane kovidom, koja nam je donela smanjenje kapaciteta za oko 25 odsto, aktuelnu krizu na sreću nismo osetili. Trendovi na tržištu koji su počeli u toku 2021. godine doneli su nam ne samo oporavak, nego i ogromno interesovanje stranih kompanija za saradnju, a taj trend nastavljen je i u tekućoj godini“, rekao je Ilić za Biznis.rs.

Njegov optimizam potvrđuje i projekcija portala Statista.com, koji procenjuje da je ove godine na tržištu obuće u Srbiji ostvaren promet od 197 miliona dolara, i prognozira rast vrednosti prometa od 31,5 odsto u 2023. godini. Pogled u 2021. godinu, a prema statističkom godišnjaku Republičkog zavoda za statistiku, ukazuje na to da se oporavio i izvoz obuće iz Srbije, čija vrednost je premašila prepandemijskih 337 miliona dolara i dostigla 355 miliona dolara.

Oporavio se, na žalost domaćih proizvođača, i uvoz obuće, čija vrednost je sa 156 miliona dolara u 2019. skočila na 170 miliona dolara u 2021. godini. U tekućoj godini domaći proizvođači suočavaju se i sa posledicama rata u Ukrajini, odnosno energetskom krizom.

„Nezapamćeno povećanje cene energenata direktno utiče na povećanje troškova. Na kraju 2021. godine struju smo plaćali 45 evra po megavat satu, početkom 2022. godine cena je skočila na 75 evra, da bi od septembra dodatno porasla na 95 evra. Isto tako, povećanje cene nafte donelo nam je povećanje putnih troškova“, ukazao je Darko Ilić.

Upozorio je i na značajna povećanja cena mašina i rezervnih delova, kao i na to da se na nabavku pojedinih mašina i delova čeka i do devet meseci.

Trenutno je, međutim, najveći problem nedostatak radne snage, na šta upozorava Grupacija kože i obuće u Privrednoj komori Srbije, a potvrđuje naš sagovornik.

Samo dvadeset najuspešnijih proizvođača obuće prema neto dobiti zapošljavalo je krajem 2021. godine gotovo 4.000 ljudi, ne računajući Technic Development u likvidaciji. U isto vreme, čitav sektor proizvodnje tekstila, odeće i obuće u Srbiji je prošle godine zapošljavao blizu 62.000 ljudi, među kojima i 13.222 u „proizvodnji kože i predmeta od kože“. I dok čitav sektor beleži pad broja zaposlenih u odnosu na 2020. za tri odsto, u proizvodnji kože i predmeta od kože taj pad je bio veći za procentni poen.

„Nedostatak radne snage je akutni problem naše privrede, ne samo obućarske industrije. Naš kratkoročni cilj je da za početak zadržimo postojeći broj radnika, a to pokušavamo da učinimo poboljšanjem radnih uslova i, pre svega, povećanjem zarada“, naglašava Darko Ilić.

Dugoročno rešenje tog problema, kako kaže, vidi jedino u uvozu radne snage iz inostranstva, ali i konstatuje da je pitanje koliko je to realno u obućarskoj industriji, koja je nisko akumulativna i ima potrebu za velikim brojem radnika.