Prošla godina donela rast prihoda i oporavak posle pandemijske 2020.

Obućarskoj industriji potrebni radnici kako bi se razvijala

IzdvajamoPoslovanjeSrbija

27.11.2022 13:14 Autor: Milica Rilak 32

Obućarskoj industriji potrebni radnici kako bi se razvijala Obućarskoj industriji potrebni radnici kako bi se razvijala
Kompanije i preduzetnici registrovani za proizvodnju obuće ostvarili su na kraju 2021. godine ukupne prihode u vrednosti od 23,35 milijardi dinara ili nešto manje... Obućarskoj industriji potrebni radnici kako bi se razvijala

Kompanije i preduzetnici registrovani za proizvodnju obuće ostvarili su na kraju 2021. godine ukupne prihode u vrednosti od 23,35 milijardi dinara ili nešto manje od 200 miliona evra, dok je 20 najuspešnijih prema dobiti ostvarilo više od polovine prihoda ili oko 14,2 milijarde dinara.

Kada je reč o kompanijama, u Srbiji posluje samo jedno veliko preduzeće registrovano za proizvodnju obuće, kao i 10 srednjih i 51 malo, dok je 259 klasifikovano kao mikro pravno lice, što znači da ispunjavaju barem dva od tri zakonska preduslova – da imaju do 10 zaposlenih, poslovni prihod do 700.000 evra godišnje u dinarskoj protivvrednosti i prosečnu vrednost poslovne imovine do 350.000 evra.

Pogled na rang listu najuspešnijih proizvođača obuće prema neto dobiti u 2021. godini, koju nam je ustupila bonitetna kuća CompanyWall, pokazuje da među njima ima domaćih i stranih kompanija, kao i preduzetničkih radnji, da posluju širom Srbije – od Apatina i Novog Sada preko Jagodine i Ćuprije do Bele Palanke, Knjaževca i Vranja, tradicionalnog centra obućarske proizvodnje.

U Vranju se nalazi i jedino preduzeće sa rang liste 20 najuspešnijih koje je na kraju prošle godine bilo u – likvidaciji. Radi se o Technic Developmentu, koji je proizvodio obuću za italijansku firmu Geox, a čije iznenadno zatvaranje je nateralo državu da od Geoxa zatraži povrat podrške od 414 miliona dinara za tu investiciju, a radnike da potraže posao kod turskog Teklasa i nemačkog proizvođača zaštitne opreme i obuće Haix.

Prošla godina je za proizvodnju obuće bila i godina rasta prihoda, posle pandemijske 2020. u kojoj su se suočili sa značajnim padom. U 2019. ukupan prihod te delatnosti iznosio je 25,33 milijarde dinara, da bi godinu dana kasnije taj rezultat bio 22,2 milijarde dinara.

Najuspešniji proizvođači obuće prema neto dobiti u 2021. (u dinarima)
Naziv kompanijeNeto dobitBroj zaposlenih
LEON DOO SLEPČEVIĆ403,731,000245
GRUBIN EXPORT-IMPORT DOO106,108,000141
VERO DOO APATIN69,541,000381
DAMI.EAST d.o.o. BEOGRAD-STARI GRAD40,904,00031
MDF-EUROSOLES DOO JAGODINA33,317,00049
SZR DIJANA SLOBODAN STANIĆ PR MIJATOVAC28,070,00043
DOO GEPARD NOVI SAD27,814,000101
DAG-CO DOO VOGANJ26,845,000321
TECHNIC DEVELOPMENT d.o.o. – U LIKVIDACIJI23,025,000740
FALC EAST DOO KNJAŽEVAC22,069,0001226
EUROCONFORT doo Beograd-Zemun20,812,00033
ZANATSKO TRGOVINSKA RADNJA OBUĆA VESNA ZORAN JOVANOVIĆ PR, ĆUPRIJA18,539,00076
OBUĆA MARKO DOO BEOGRAD15,313,00051
TRIPLE FFF DOO VRANJE11,851,00015
PROGETTI DOO VLADIMIRCI11,300,000518
SAMOSTALNA RADNJA MILAMI BOJAN MIŠIĆ PREDUZETNIK POŽAREVAC10,597,00037
Karina Moda doo9,559,00087
BRIDGE SRB DOO BELA CRKVA9,294,000342
OBUĆA PAVLE DOO BELA PALANKA8,697,000131
LIANHE DOO8,531,00011
CompanyWall Finansijski Asistent *svi iznosi su u dinarima

Koliko je jak bio „kovid udar“ na proizvodnju obuće svedoči i iskustvo Darka Ilića, suvlasnika i direktora kompanije DAG-CO iz Vognja, koja se bavi uslužnim krojenjem i šivenjem gornjih delova obuće.

„Posle krize prouzrokovane kovidom, koja nam je donela smanjenje kapaciteta za oko 25 odsto, aktuelnu krizu na sreću nismo osetili. Trendovi na tržištu koji su počeli u toku 2021. godine doneli su nam ne samo oporavak, nego i ogromno interesovanje stranih kompanija za saradnju, a taj trend nastavljen je i u tekućoj godini“, rekao je Ilić za Biznis.rs.

Njegov optimizam potvrđuje i projekcija portala Statista.com, koji procenjuje da je ove godine na tržištu obuće u Srbiji ostvaren promet od 197 miliona dolara, i prognozira rast vrednosti prometa od 31,5 odsto u 2023. godini. Pogled u 2021. godinu, a prema statističkom godišnjaku Republičkog zavoda za statistiku, ukazuje na to da se oporavio i izvoz obuće iz Srbije, čija vrednost je premašila prepandemijskih 337 miliona dolara i dostigla 355 miliona dolara.

Oporavio se, na žalost domaćih proizvođača, i uvoz obuće, čija vrednost je sa 156 miliona dolara u 2019. skočila na 170 miliona dolara u 2021. godini. U tekućoj godini domaći proizvođači suočavaju se i sa posledicama rata u Ukrajini, odnosno energetskom krizom.

Foto: Pixabay.com

„Nezapamćeno povećanje cene energenata direktno utiče na povećanje troškova. Na kraju 2021. godine struju smo plaćali 45 evra po megavat satu, početkom 2022. godine cena je skočila na 75 evra, da bi od septembra dodatno porasla na 95 evra. Isto tako, povećanje cene nafte donelo nam je povećanje putnih troškova“, ukazao je Darko Ilić.

Upozorio je i na značajna povećanja cena mašina i rezervnih delova, kao i na to da se na nabavku pojedinih mašina i delova čeka i do devet meseci.

Trenutno je, međutim, najveći problem nedostatak radne snage, na šta upozorava Grupacija kože i obuće u Privrednoj komori Srbije, a potvrđuje naš sagovornik.

Samo dvadeset najuspešnijih proizvođača obuće prema neto dobiti zapošljavalo je krajem 2021. godine gotovo 4.000 ljudi, ne računajući Technic Development u likvidaciji. U isto vreme, čitav sektor proizvodnje tekstila, odeće i obuće u Srbiji je prošle godine zapošljavao blizu 62.000 ljudi, među kojima i 13.222 u „proizvodnji kože i predmeta od kože“. I dok čitav sektor beleži pad broja zaposlenih u odnosu na 2020. za tri odsto, u proizvodnji kože i predmeta od kože taj pad je bio veći za procentni poen.

„Nedostatak radne snage je akutni problem naše privrede, ne samo obućarske industrije. Naš kratkoročni cilj je da za početak zadržimo postojeći broj radnika, a to pokušavamo da učinimo poboljšanjem radnih uslova i, pre svega, povećanjem zarada“, naglašava Darko Ilić.

Dugoročno rešenje tog problema, kako kaže, vidi jedino u uvozu radne snage iz inostranstva, ali i konstatuje da je pitanje koliko je to realno u obućarskoj industriji, koja je nisko akumulativna i ima potrebu za velikim brojem radnika.

  • CUPKA

    27.11.2022 #1 Author

    Nedostatak radne snage je svuda, tesko je naci radnike za bilo koju vrstu posla, niko nece da radi.

    Odgovori

  • Milovan94

    27.11.2022 #2 Author

    Mnoge zanatske radnje pa tako i obućari su pred umiranjem jer nemaju radnu snagu.

    Odgovori

  • TATJANA

    27.11.2022 #3 Author

    Kao i u celoj zemlji radnici su goruci problem

    Odgovori

  • BIJUTI27

    27.11.2022 #4 Author

    Zanat zlata vredan.. Nažalost nema ni dece koja su zainteresovana da se edukuju

    Odgovori

  • JANA

    27.11.2022 #5 Author

    Doslo vreme kada se vise isplatiti kupiti nove nego stare popravljati ,greota za obucare ,jedan od najstarijih zanata

    Odgovori

  • VANJA

    27.11.2022 #6 Author

    Nazalost sve manje i manje obucara ima!

    Odgovori

  • STRAHINJA

    27.11.2022 #7 Author

    Steta sto subvencionisemo strane proizvodjace, a ne podrzimo domacu prouzvodnju

    Odgovori

  • MAJA

    27.11.2022 #8 Author

    To je zanat koji sve više izumire

    Odgovori

  • MARE

    27.11.2022 #9 Author

    Odlican zanat pogotovo za one koji su vesti da prave dizajnersku obucu koja je dosta skupa

    Odgovori

  • kaćica

    27.11.2022 #10 Author

    Sve manje zanatlija ima

    Odgovori

  • LUKA

    27.11.2022 #11 Author

    Bravo za 99 najboljih u kategoriji proizvodnje obuce sve pohvale za vlasnike i tim zaposlenih

    Odgovori

  • Tina

    27.11.2022 #12 Author

    Nedostatak radnika ce biti I u drugim delatnostima

    Odgovori

  • VILENJAK

    27.11.2022 #13 Author

    Sve manje interesovanje za zanate…

    Odgovori

  • SRDJAN

    27.11.2022 #14 Author

    Uvek je potraga za dobrim radnicima.

    Odgovori

  • Moon

    27.11.2022 #15 Author

    Kad bi povecali palte da od njih covek moze da zivi nebi bilo problema

    Odgovori

  • BRANA19

    27.11.2022 #16 Author

    I treba da se zaposli sto veci broj ljudi.

    Odgovori

  • Boba3

    27.11.2022 #17 Author

    Sve manje je obucara,to se videlo jos pre 10 godina

    Odgovori

  • DANIJELA

    27.11.2022 #18 Author

    Nedostatak radne snage je problem u svakoj industriji pa i u ovoj. Nema adekvatnih ljudi a ni adekvatnih uslova za rad.

    Odgovori

  • GOCA BG

    27.11.2022 #19 Author

    Povecanjem plata i dobrim uslovima za rad,tako jedino i mogu da se zadrze radnici…

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    27.11.2022 #20 Author

    Pa uvek treba radnika ali treba i investicija

    Odgovori

  • Ika

    27.11.2022 #21 Author

    Većina zanata u današnje vreme je u deficitu sa radnicima

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    27.11.2022 #22 Author

    Meni je to neverovato da je stopa nezaposlenosi preko 10% a da ima ipak industrija koje trpe zbog nedostatka radne snaga.

    Odgovori

  • GAGA

    27.11.2022 #23 Author

    Pa vec vise od 30 godina kozarske skole se ne upisuju. To mora da se odrazi na proizvodnju obuce

    Odgovori

  • SNEZANA

    27.11.2022 #24 Author

    Bilo bi lepo da se i ta industrija razvije.

    Odgovori

  • Gaga45

    27.11.2022 #25 Author

    Steta sto zanati izumiru

    Odgovori

  • Coka13

    28.11.2022 #26 Author

    Kožarske škole su prazne i jako nepopularne, kao i zanati, inače, tako da će sve manje i biti ljudi za rad u peoizvodnji obuće. I za to treba podsticaj, kao i za sve drugo.

    Odgovori

  • VOJKAN

    28.11.2022 #27 Author

    Ovo je grana u koju treba ulagati

    Odgovori

  • goca87

    28.11.2022 #28 Author

    Sve manje je onih koji bi se bavili ovim zanatom na žalost

    Odgovori

  • Dunja5

    29.11.2022 #29 Author

    Tuzno, izumrece ovaj zanat…

    Odgovori

  • N.N.

    29.11.2022 #30 Author

    Nazalost, sve je manje dobrih i pravih zanatlija.

    Odgovori

  • ZVEZDICA01

    1.12.2022 #31 Author

    Ovo nije bas tako popularno zanimanje…

    Odgovori

  • Emilija

    4.12.2022 #32 Author

    Sve je manje zanatlija

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...