Očekuje se znatno veća proizvodnja žitarica u 2023. godini

Od kada je Ukrajina krenula da izvozi pšenicu, cena ove berzanske robe je sa 400 evra po toni na svetskom tržištu, koliko je bila u martu, poslednjih nedelja pala na 200 do 300 evra, što brine poljoprivrednike širom Evrope, uključujući i Srbiju.

U našoj zemlji izvoz pšenice bio je ograničen kad je cena bila na ovogodišnjem vrhuncu, a ratari poručuju da sa aktuelnom cenom neće moći da pokriju troškove setve.

U svojoj prvoj prognozi za žetvu 2023. godine evropsko udruženje koje okuplja i trgovce žitaricama Cocereal procenjuje da će ukupni rod u državama članicama Evropske unije i Velikoj Britaniji iznositi oko 304 miliona tona. To je za gotovo 20 miliona tona više od 285,1 miliona tona požnjetih 2022. godine.

“Proizvodnja pšenice (bez durum vrste) prognozira se na 143,2 miliona tona, što je više od ovogodišnjih 140,7 miliona tona. Veći rod posebno se očekuje u Španiji gde se nadaju povratku normalnim prinosima, nakon što ih je ove godine pogodila suša”, kaže Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar.

Kukuruz je zbog suše u ovoj godini znatno podbacio, što znači da će i izvoz iz Srbije biti slabiji. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, predviđanja za kukuruz na svetskom nivou su mnogo bolja.

“Za kukuruz prognoziraju znatno poboljšanje procenivši rod na 64,5 miliona tona, što je gotovo 14 miliona tona više u odnosu na 2022. kada je ubrano 50,7 miliona tona. Veći prinosi se očekuju u balkanskim zemljama, ali i Mađarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji”, navodi Gulan.

U Srbiji se ne prognozira povećanje površina koje je trenutno nešto veće od milion hektara, ali bi prosečni prinos kukuruza sa 4,1 tonu po hektaru trebalo da poraste na sedam tona po hektaru, a ukupna proizvodnja sa 4,18 miliona tona u 2022. na 7,21 miliona tona u 2023. godini.

Međutim, u Hrvatskoj se očekuje povećanje površina na 280.000 hektara, prosečni prinos kukuruza od osam tona po hektaru (6,5 t/ha u 2022. godini), te ukupna proizvodnja od 2,24 miliona tona (1,78 miliona tona u 2023. godini).

“U Bosni i Hercegovini se ne očekuje ni povećanje površina koje iznosi 180.000 hektara, kao ni ukupna proizvodnja od 648.000 tona, a prosečni prinos bi mogao, istina neznatno, pasti na 3,6 tona po hektaru”, smatra Branislav Gulan.

Kada je reč o uljanoj repici, proizvodnja u EU i Velikoj Britaniji mogla bi da iznosi 20,4 miliona tona u poređenju sa 20,6 miliona tona u 2022., uz ponovno povećanje površina.

Ocena poljoprivredne politike

Kada je reč o stanju u domaćem agraru, naš sagovornik smatra da rešenje za pogrešnu agroekonomsku politiku postoji.

“To je novi koncept proizvodnje, prerade, trgovine, u zatvorenom lancu od njive do trpeze po nordijskom receptu. Sve bi trebalo da ide preko zadruga, jer je mnogo jeftinije. Samo uz uslov da se zadrugama vrati prerađivačka industrija”, smatra Gulan.

On ističe da je to šansa Srbije da iz agrara po hektaru ima proizvodnju kao danas Holandija ili Danska, a to je više od 20.000 evra.

“Ali, to ćemo postići samo ako se novac, uz novi koncept proizvodnje i zadrugarstva u kome će biti i prerađivačka industrija, bude obrtao najmanje 50 puta godišnje. Ako ovako budemo radili, agrar će u zemlju donositi veći BDP nego što se narodu obećava od litijuma ili za sada novootkrienog rudnika zlata”, zaključuje Branislav Gulan, agroanalitičar i publicista.