Od ideje preko startapa do uspeha – i kako usput ne bankrotirati

SPLET Tech konferencija okupila je po treći put inovativnu zajednicu kako bi osnivači startapa, inženjeri, naučna zajednica, ali i predstavnici finansijske industrije podelili ideje i iskustva oko stare teme – kako dobru ideju pretvoriti u dobar posao.

Deo puta ka uspehu na kome se saplete najveći deo startapa u Srbiji i svetu je obezbeđivanje dovoljno novca za funkcionisanje i razvoj, a ovogodišnja SPLET konferencija bila je prilika da se čuju iskustva i saveti potencijalnih investitora.

Biznis.rs je već u holu MTS dvorane, koja je ugostila posetioce SPLET-a, upoznao ekipu Argo Student Robotics Team, čiji će rover biti deo „analogne“ misije na Mars. Iako kao ekipa zajedno rade na svemirskim, ali i projektima za domaću industriju, ova grupa studenata koja se posvetila robotici još nije sigurna da li žele da njihova saradnja preraste u – preduzeće.

Nikola Zgonjanin, osnivač i lider Argo studentskog tima za robotiku, za naš portal objašnjava zašto su u dilemi kojim putem da krenu dalje.

„U korist osnivanja kompanije ide činjenica da želimo da odemo još dalje i postignemo više u našoj oblasti, ali je veliki problem što praktično ne postoji podrška. Robotika zahteva kompletnu proizvodnju – angažman softverskih, elektrotehničkih i mašinskih inženjera, kao i značajna finansijska ulaganja“, ističe Zgonjanin.

I dok su članovi Argo tima dali sebi još oko godinu dana vremena da razmisle o formalnom pokretanju posla, oni koji su već osnovali startape imaju druge brige.

Pristup finansiranju je skoro nesavladiva prepreka za ogroman broj kompanija, a pogotovo u srpskom ekosistemu koji se, prema rečima izvršnog direktora ICT Huba Koste Andrića, bliži magičnom broju od 1.000 registrovanih tehnoloških startapa.

„Od tih hiljadu, kako kažu iskustva, njih 80 će imati održivi biznis, deset bi mogli da postanu kompanije sa značajnim izvoznim rezultatima, a možda je jedan onaj famozni ‘jednorog’. Međutim, ogromna većina među tih 1.000 kompanija u Srbiji još je u ranoj fazi. To znači da ne zarađuje novac već ‘živi’ od grantova, odnosno od granta do granta. Šta će se desiti kada taj novac presuši?„, zapitao se Andrić.

Alternativa životu „od granta do granta“ je ulazak u nešto drugačiju arenu – onu u kojoj žive „anđeli investitori“ i venture capital (VC) fondovi, potencijalni ulagači koji, međutim, uvek traže nešto zauzvrat.

„Treba imati jasnu viziju o proizvodu koji nudite tržištu, šta će i kako on raditi – ali je moj savet osnivačima startapa da budu više orijentisani ka klijentima nego zadubljeni u inženjerske detalje. Zapitajte se da li rešavate probleme klijenata. Ako je odgovor potvrdan, onda će oni hteti da plate za vaš proizvod, a investitori će radije stati iza vašeg startapa“, rekao je Christoph Berntd iz KP Advisory.

Kada jednom stignu do početne investicije, startapi bi trebalo dodatno da se „uozbilje“ i da pre sledeće runde finansiranja obavezno savladaju veštine prodaje klijentima na stranim tržištima, ističe Luka Prelević, „anđeo investitor“ i osnivač Heritage Holdings.

„Ako je osnivač startapa do tada bio „samo“ odličan kada je reč o tehnološkoj strani posla, sada mu treba tim. Dakle, mora usput da gradi druge veštine – da ume da prepozna prave saradnike, da ima na umu gde želi da kompanija bude za nekoliko godina, kao i od koga treba da traži novac za dalji razvoj kompanije“, savetuje Prelević.

On upozorava da na svakom koraku mogu da se donesu pogrešne odluke – mogu se odabrati pogrešni investitori, može se previše „razvodniti“ kapital kompanije ili jednostavno – bankrotirati.

Zato Chris Berntd ističe da je za opstanak u toj areni potrebno da osnivači startapa imaju „debelu kožu“ kako bi istrpeli odlaganja i odbijanja sa kojima će se suočavati, ali i upornost da svoju ideju sprovedu u delo i oko nje izgrade dobar biznis.