Od soli i rizle stradaju automobili, ali i priroda i životinje

Novi talas snežnih padavina koji je od jutros pogodio skoro celu Srbiju ponovo je podsetio vozače na to kako izgleda upravljati vozilom u otežanim uslovima. Bez industrijske soli i rizle koja se posipa po putevima u ovakvim slučajevima, kako bi prianjanje točkova bilo što bolje, vožnja tokom zime bila bi verovatno nezamisliva. Ipak, ovaj bezbednosni tretman može biti štetan za automobile.

Naime, kombinacija industrijske soli i rizle oštećuje vozila, i to u najvećoj meri zbog neadekvatnog održavanja od strane vlasnika.

Ovaj problem može da se reši redovnim pranjem vozila, sa posebnom pažnjom usmerenom na donji deo automobila, ali postoje i stvari na koje vozači ne mogu uticati, a to su udari rizle o vozilo, pogotovo u vetrobran. Tu eventualno može da pomogne držanje većeg rastojanja od vozila ispred vas.

„Kod nas su sada zime blage sa manje padavina, pa nema toliko opasnosti da će so da utiče na limariju automobila. Ipak, treba obratiti pažnju i u zimsko vreme redovno prati vozilo kako ne bi došlo do oštećenja“, kažu za Biznis.rs iz beogradskog servisa specijalizovanog za popravku limarije Autokaroserija.

Tokom zime so i rizla se zavlače svuda po automobilu i nagrizaju kako karoseriju, tako i gumena creva, usled čega često strada kočioni sistem.

Majstori naglašavaju da so ima najveći uticaj na mestima gde se najduže i zadržava. Prednje i zadnje krilo, tačke gde bacaju točkovi. Upozoravaju da kada se nakupi blato sa solju ispod plastičnih delova ono može da ostane vlažno i do mesec dana i onda nagriza limariju.

„Svaki auto ima neku zaštitu od korozije, ali nju sa godinama starosti treba obnoviti bar na kritičnim mestima“, objašnjavaju iz Autokaroserije.

Oštećeni automobili, ili oni kojima su ranije otklonjeni neki nedostaci, izloženiji su uticaju. Kod nas je takva situacija da vlasnici o problemima razmišljaju samo kad dođe tehnički pregled. Stručnjaci posebno upozoravaju na automobile koji su došli sa severa Evrope.

„Radio sam nekoliko automobila koji su uvezeni iz Skandinavije ili sa severa Nemačke, gde su jače zime sa više padavina. Najdrastičniji je bio primer golfa 5 gde sam radio sajtne, menjao mu rubove i krilo – bio je kao da ga je neko potopio u kiselinu. Onda ne treba da se čudimo što na tim vozilima i krov ima oštećenja“, prenosi limar Goran iz Autokaroserije.

Kako bi bila delotvorna, po svakom kvadratnom metru zamrznutog ili zavejanog tla potrebno je 100 grama soli, a to znači da se svake zime po gradovima posipaju ogromne količine soli, i to bi bilo u redu kada bi se u svakom trenutku pazilo da se s njom ne preteruje.

Svesni šteta koje so nanosi, u pojedinim delovima Nemačke su potpuno zabranili so na ulicama. Berlin, Hamburg i Minhen apsolutno su zabranili posipanje soli na pločnike i sve druge površine po kojima se kreću pešaci, što uključuje i stepenice.

U Štutgartu je so dopuštena isključivo u slučaju padanja kiše koja se ledi u dodiru s tlom. Umesto toga primenjuju pesak, šljunak, krečnjak ili drvenu piljevinu.