Odlazak iz zemlje nije uvek “uspeh”, niti je povratak “poraz”

Srbija ima problem sa depopulacijom, fenomenom kome se mora pristupiti sa različitih strana. Jedna od njih je izuzetno važna, a to je razumevanje i podrška cirkularnim migracijama, i to u oba “toka” – i onim visokokvalifikovanim pripadnicima dijaspore koji žele da se vrate u zemlju, kao i onima koji žele da odu u inostranstvo, jer je cilj da sačuvaju vezu sa maticom, kaže za Biznis.rs Uroš Živković, programski savetnik iz organizacije “Tačka povratka”, koja je osnovana, kako ističe, kako bi uspostavljala mostove saradnje između dijaspore i Srbije.

On smatra da se cirkularni migranti danas prepoznaju od strane svih učesnika političkog i društvenog života kao “mali ekonomski pokretač” koji može da doprinese boljitku našeg društva, i da je zato od izuzetnog značaja da se oni posmatraju kao prednost, a ne da se povratak stigmatizuje kao “poraz” a odlazak iz zemlje slavi kao “uspeh”.

Program “Tačka povratka” već tri godine pomaže našim ljudima koji razmišljaju o povratku kroz pružanje informacija na svom portalu i društvenim mrežama o tome šta im se nudi u Srbiji – od toga kako da nostrifikuju diplome do toga gde bi deca mogla da im se školuju.

“Trudimo se da izgradimo mrežu ljudi koji žive u zemlji i inostranstvu, a koji sarađuju i doprinose društvu u Srbiji, kao i da identifikujemo prepreke sa kojima se naši ljudi kao cirkularni migranti susreću, kako bismo mogli bolje da pomognemo u formulisanju politika i zakonodavnog okvira koji može da ih otkloni”, objašnjava Živković cilj postojanja “Tačke povratka”.

Jedan od konkretnih doprinosa te organizacije bio je i program Carta Serbica, kojim su prošireni osnovi za dobijanje privremenog boravka po osnovu srpskog porekla.  

“Naša dijaspora je mogla da dobije dozvolu za privremeni boravak po uobičajenim zakonskim kriterijumima, poput rada u zemlji ili spajanja porodice, ali ne i na osnovu srpskog porekla. Mi smo kroz program Carta Serbica, koji je namenjen članovima dijaspore srpskog porekla koji ne poseduju državljanstvo Srbije, a žele da u njoj žive, rade ili se penzionišu, uspeli da doprinesemo da se uspostavi olakšana procedura za dobijanje privremenog boravka i radne dozvole za osobe srpskog porekla, i to na godinu dana uz mogućnost produženja. Radi se, na prvom mestu, o ljudima koji su imali srpsko državljanstvo, ali su međuvremenu postali državljani neke druge zemlje (koja ne dozvoljava dvojno) ili kojima su preci imali srpsko državljanstvo, ali su oni rođeni u dijaspori”, kaže Živković.

To, kako ističe, znači da oni sada imaju mogućnost da borave u Srbiji na osnovu činjenice da imaju srpsko poreklo i da ispitaju da li im Srbija možda dobra destinacija za dalji život ili ne – a privremeni boravak po tom osnovu mogu stalno da obnavljaju.

Iz razgovora i anketa koje su sprovodili sa našim ljudima koji žive i rade u inostranstvu, shvatili su da se odluka o povratku češće donosi iz emotivnih razloga – blizine porodice i prijatelja – ali da uvek postoji ekonomski motiv. 

“Ako pričamo o mladima koji nemaju porodice i još su na početku karijere, kod njih je ključna ekonomska motivacija za povratak mogućnost za karijerno razvijanje ili usavršavanje u Srbiji. To je uglavnom i razlog zašto nam se ljudi javljaju – da se raspitaju za projekte, sa kim bi mogli da sarađuju, da li za njima postoji potreba na našem tržištu rada i slično”, priča Uroš Živković za Biznis.rs.

Kada su u pitanju oni koji već imaju porodice, njih najviše zanima kako će se deca uklopiti u lokalni sistem školovanja, kako mogu da nauče jezik, na koji način se priznaju diplome stranih osnovnih i srednjih škola ili kakve su prilike i mogućnosti za nastavak školovanja.

“Dakle, bez ekonomske osnove povratak nije opcija, ali ono što se nama dešava je da se javljaju ljudi koji imaju posao u inostranstvu koji mogu da rade na daljinu, i onda razmišljaju o životu u Srbiji, kako bi bili bliže ostatku porodice i prijateljima”, zaključuje Živković.

Na pitanje koji su to ekonomski faktori koji doprinose povratku cirkularnih migranata u Srbiju, odgovara da je to bolji balans kvaliteta života koji mogu da ostvare u našoj zemlji.

“U razgovorima i anketama korisnici ‘Tačke povratka’ nabrajali su sve od kvaliteta hrane do dostupnosti usluga, mogućnosti komfornijeg organizovanja radnog i slobodnog vremena, kao i poređenja visine prihoda sa onim šta može u Srbiji da se potroši, uštedi ili investira. Iako je evidentno da beležimo rast troškova života proteklih nekoliko godina i dalje Srbija može da ponudi više u smislu dohotka koji ostane na raspolaganju posle pokrivanja redovnih troškova”, kaže Živković.

Dodaje i da mnogi kao prednost Srbije navode “veliku mobilnost”, odnosno činjenicu da je Beograd jako dobro povezan letovima sa svim većim gradovima u Evropi.

Kao najveću prepreku na koju povratnici nailaze navodi to što često ne znaju šta im se sve nudi kao beneficija nakon povratka u Srbiju.

“Od carinskih olakšica za uvoz ličnih stvari do poreskih olakšica za zaposlenje visokokvalifikovanih povratnika u Srbiji – to su stvari koje su u prethodne tri godine napravile ozbiljnu razliku u ponudi naše zemlje, ali su i dalje nedovoljno poznate ljudima koji žive u dijaspori i njihovim potomcima”, ukazuje Živković.

Kada je reč o promeni pravne regulative od koje se očekuje da olakša cirkualrne migracije, podseća da su na stolu izmene Zakona o strancima i o zapošljavanju stranaca koje predviđaju olakšane procedure, poput te da povratnici prilikom odobrenja privremenog boravka automatski dobiju i radnu dozvolu.

Uveren je da je jedna od najvećih vrednosti cirkularnih migracija upravo bolje deljenje informacija među ljudima i razbijanje mitova i predrasuda o tome kako se živi “tamo”, a kako “ovde”.

“Mi na povratak u Srbiju ne gledamo kao da to znači samo da uzmete kofere, spakujete se i vratite, već kao na održavanje kontakata sa maticom – možete da podržavate neku lokalnu kompaniju, investirate u lokalni projekat, učestvujete u saradnji naučnih ili obrazovnih institucija, podržavate naše diplomce koji odlaze u inostranstvo…”, nabraja Živković.

Poručuje da “Tačka povratka” kroz sve te aktivnosti želi da “unormali” razgovor o cirkularnim migracijama kao o nečemu što je prednost jednog društva.

“Često se misli da je uspeh kada neko ode, a poraz kada se vrati. Mi te vrednosne kategorije moramo da izbacimo iz razgovora o cirkularnim migracijama. Cirkulacija je normalna stvar – dokle god podržavamo normalne tokove, ali na informisan i sistematičan način, bolje ćemo moći da predvidimo gde treba ‘otvoriti vrata’, a gde treba raditi drugačije kako bi društvo raslo i razvijalo se”, zaključio je Živković.