Otkupne cene malina do dva evra za kilogram, borovnica do pet

Prošla godina nije bila baš najbolja za voćare u Srbiji, kako zbog rata u Ukrajini, tako i zbog problema oko povećanih troškova inputa, pre svega transporta. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da su prodajne cene maline bile nerealno visoke, bez obzira na kvalitet domaćeg proizvoda.

“Cene od oko 400, 500 pa i 600 dinara po kilogramu za malinu koja ide na smrzavanje, su previsoke. Iako je teško prognozirati, ako malina ostane dugo neprodata u hladnjačama cena sigurno neće biti kao pre. Ako je proizvodna cena maline oko 1,20 evra, prodajna će ići od 1,50 do dva evra”, ocenjuje Keserović.

On ističe da je jedan od velikih problema malinara, koji traje već 15 godina, to što su hladnjačari i proizvođači odvojeni, što znači da proizvođači nisu akcionari u hladnjačama.

“Takođe je malo proizvođača kao što je Agro Eko iz Arilja koji ima svoje prerađivačke kapacitete. Ja sam tražio da se dogovore prerađivači i proizvođači, ali to slabo ide. Imali smo pre dve-tri godine situaciju da su hladnjačari zarađivali velike količine novca, a sada je situacija takva da ne mogu da izvezu po ceni po kojoj su otkupili voće. Mi smo se našli u teškoj situaciji što se tiče maline”, kaže profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Na nedavno održanom sajmu voća, povrća i vinogradarstva u Beogradu održan je panel na kojem je Aleksandar Jovanović iz kompanije Autentika Global takođe detaljno govorio o razlozima pada u izvozu maline u prošloj godini.

“Mi smo nastavili trend sa visokim cenama u poslednje dve godine, što je bilo dobro za proizvođače, naročito kada su u pitanju zamrznuta malina i kupina. Od početka rata u Ukrajini naši najveći konkurenti su Poljaci i Ukrajinci. Njihova prosečna cena za malinu je bila od 2,2 do 2,9 evra po kilogramu, dok je Srbija izvozila po ceni od preko pet evra. Iako naše sorte maline ne mogu po kvalitetu da se porede sa poljskom ili ukrajinskom, to potrošači u supermarketima ne gledaju mnogo”, naveo je Jovanović.

On je takođe istakao problem sa hladnjačama, gde je naglasio da se smatra dobrim uspehom da ostvarite dodatu vrednost ako spakujete maline kao maloprodajni proizvod za neki supermarket u Evropi, što je nekada imalo smisla, ali u prošloj godini su se tako stvarali gubici.

“Prošla godina je bila veoma problematična, jer kada dobijete posao izvoza na tenderu vi ugovorite cenu za celu godinu i ako kupujete malinu po višim cenama nego što je ugovoren izvoz vi ste na gubitku. Bez obzira što imamo izuzetno dobre kupce, iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, izvoznici i mogu da se snađu, ali oni koji trguju ne mogu da priušte malinu od pet evra. To je možda neki znak za budućnost da radimo više na promociji kvaliteta i proučavanju tržišta”, rekao je Jovanović.

Prema rečima učesnika panela, ali i profesora Zorana Keserovića, trenutno je najrentabilnije voće borovnica.

“Podignuti su ogromni zasadi na oko 2.360 hektara i to je najrentabilnija voćka trenutno, pogotovo što na tržište dolazi onda kada se završava sezona naših konkurenata. Prodajna cena borovnice neće ići ispod pet evra po kilogramu”, smatra Keserović.

Naš sagovornik osvrnuo se i na aktuelnu situaciju proizvođača jabuka koji su imali tešku godinu, pre svega zbog izvoza u Rusiju.

“Pao je izvoz, a jedan do razloga je i to što su povećani troškovi transporta. Pre rata u Ukrajini jedan šleper jabuka koji ide za Rusiju koštao je do 4.000 evra, a sada cena ide do 13.000 evra. U Rusiji se na godišnjem nivou podižu zasadi jabuke na oko 1.500 hektara, i to sve sa savremenom tehnologijom, tako da domaći proizvođači već računaju na druga tržišta kao što su Velika Britanija, Saudijska Arabija, skandinavske zemlje, UAE, Egipat”, kaže profesor Keserović.

On naglašava da ipak treba raditi i na podizanju kvaliteta domaćih jabuka, pratiti tržišta i planirati unapred.