Beskamatne pozajmice do pola miliona dinara za male poljoprivredne proizvođače

Kako doći do novca za kupovinu manjih poljoprivrednih mašina i opreme, sertifikovanih sadnica, umatičenih grla stoke, protivgradnih mreža ili plastenika? Ukoliko ste mali poljoprivredni proizvođač, već ste se verovatno suočili sa teškoćama oko dobijanja kredita za investicije u proizvodnju.

U potrazi za rešenjem za taj problem, Fondacija Ana i Vlade Divac je uz podršku USAID pokrenula projekat lokalnih revolving fondova, pa je tako od 2020. do kraja prošle godine osnovano 13 takvih fondova u ruralnim krajevima. Lokalne samouprave i Fondacija u njih su uložili ukupno 40 miliona dinara, a iz tih sredstava obezbeđuju se beskamatne pozajmice vrednosti do 500.000 dinara.

U toku je Agro Belgrade, sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva, a među učesnicima su i mali proizvođači koji, prema rečima Miroslave Panić, menadžerke za pristup finansijama projekta „Velika mala privreda“, često imaju probleme u pristupu finansiranju u bankama.

„Udaljenost od filijala banaka, mali iznosi pozajmica, nepostojanje transparentnih podataka o finansijskom poslovanju, nedostatak kreditne istorije, nedostatak kvalitetnih sredstava obezbeđenja čine ovu grupu poljoprivrednika neatraktivnom i skupom za servisiranje od strane banaka. Sa druge strane, država daje subvencije za podršku poljoprivredi i na državnom i na lokalnom nivou, ali oni mogu da ih koriste tek nakon što završe investiranje. Prema tome, nedostaju im početna sredstva za ulaganje koja moraju da obezbede bilo iz sopstvenih izvora ili pozajmicama od prijatelja i familije“, ističe Panić u razgovoru za Biznis.rs.

Povoljne pozajmice iz lokalnih revolving fondova, kako kaže naša sagovornica, rešavaju problem dolaska do sredstava za ulaganje, a u kombinaciji sa lokalnim subvencijama olakšavaju i dobijanje podsticaja.

Trenutno radi 13 lokalnih revolving fondova, čiji je inovativni pristup finansiranju doveo do toga da je nešto više od 100 malih poljoprivrednika, među kojima više od 40 žena, došlo do novca za širenje i poboljšanje kvaliteta proizvodnje.

Procedura prijave je, ističe Miroslava Panić, jednostavna i brza.

„Celokupan proces, od raspisivanja konkursa do kupovine dobara iz odobrenih sredstava, traje do tri meseca. Poljoprivrednicima se odobravaju beskamatne pozajmice u iznosu od 250.000 do 500.000 dinara sa rokom otplate od tri godine. Obezbeđenje za ove pozajmice je samo lična menica korisnika. Pozajmice iz fonda kombinovane su sa lokalnim subvencijama, čija visina zavisi od politike opštine, i kreću se od 10 do 50 odsto vrednosti investicije. Ovakav način kombinovanja dva programa omogućava poljoprivrednicima da umanje deo pozajmice dodeljene iz fonda“, objašnjava Panić.

Korisnici ovih fondova do sada su se najčešće prijavljali za pozajmice kako bi nabavili manje mašine i opremu, sertifikovane sadnice, umatičena grla stoke, protivgradne mreže ili plastenike.

Do sada je, inače, osnovano 13 revolving fondova, među kojima je prvi pilot fond zaživeo 2020. godine u Čajetini, dok je tokom naredne dve godine osnovano još osam fondova – u Vranju, Prijepolju, Svrljigu, Ražnju, Užicu, Brusu, Dimitrovgradu i Velikom Gradištu , u koje je uloženo ukupno 25 miliona dinara. Krajem 2022. formirani su fondovi u Novom Pazaru, Vlasotincu, Velikoj Crnji i Beloj Palanci. U poslednja četiri fonda uloženo je 15 miliona dinara, a javni konkrusi za dodelu sredstava korisnicima biće otvoreni u februaru ove godine, najavila je Miroslava Panić.

Najavila je i da će projekat „Velika mala privreda“ u naredne tri godine direktno kroz finansijsku i tehničku pomoć podržati formiranje još 10 fondova, ali da su spremni da pomognu u implementaciji modela i drugim zainteresovanim opštinama.

„Tako ćemo biti bliže ostvarenju ideje da svaka opština u Srbiji ima održivo rešenje za problem kreditiranja malih poljoprivrednika, kao i da se opštine i nadležna ministarstva uključe u pronalaženje modela za dodatno finansiranje ovih fondova“, poručila je Miroslava Panić.