Pad građevinske aktivnosti u prvom kvartalu pratio rast cena nekretnina

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), građevinarstvo u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine zabeležilo pad od 5,9 odsto, mereno u stalnim cenama, ali je zbog poskupljenja materijala vrednost izvedenih radova porasla za 10,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Realnom padu najviše je doprinelo usporavanje radova na izgradnji zgrada, gde je zabeležen minus od 7,5 odsto, dok je u ostalim građevinama taj pad iznosio 4,6 odsto.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže vlasnik Brković grupe d.o.o. iz Kragujevca Miroslav Brković, na ovaj pad uticalo je nekoliko faktora, od kojih se u prvi plan ističe poskupljenje građevinskog materijala kao posledica globalnih okolnosti izazvanih najpre pandemijom korona virusa, a potom i rusko-ukrajinskim sukobom. Takođe, naš sagovornik dodaje da je tokom prvog kvartala ove godine na pad građevinske aktivnosti uticala i produžena zima, sa lošim vremenskim uslovima koji su trajali sve do kraja februara.

„Zajedničko za sve navedene faktore je velika neizvesnost koja stoji pred investitorima“, kaže Brković.

Kada je reč o ceni građevinskog materijala, on ističe da je u odnosu na prvi kvartal prošle godine rasla još brže nego cena kvadrata, uz podsećanje da poskupljenje materijala datira iz prvog kvartala prošle godine.

„U odnosu na 2021. godinu, cene nekretnina su porasle skoro duplo, dok su cene materijala skočile možda i do 300 odsto“, upozorava Brković, dodajući da ovakva situacija ne zvuči ni najmanje dobro budući da tokom prethodnih 25 godina koliko se bavi ovim poslom cene nisu rasle toliko drastično u tako kratkom periodu.

On smatra da uzrok ovakvoj situaciji leži u krizi koja je najpre zadesila proizvođače materijala, a kojoj kumuje rast cena energenata zbog rusko-ukrajinskog rata, te je poskupljenje svega ostalog bilo očekivano.

Inače, prema podacima RZS, vrednost izvedenih radova u prva tri meseca ove godine povećana je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 53,8 odsto, u Vojvodini za 2,5 odsto, dok je opala aktivnost u Beogradskom regionu za 16,6 odsto i u regionu Južne i Istočne Srbije za čak 49,8 procenta.

Na pitanje kako ovakva kretanja dalje mogu da utiču na cene nekretnina, Miroslav Brković ocenjuje da će uslediti period neke vrste stagnacije u kome će doći do smanjenja broja prodatih nekretnina. Ipak, ovo ne znači da će se smanjiti cena kvadrata nepokretnosti, dok je u Beogradu situacija drugačija u odnosu na ostatak Srbije.

„U Beogradu je veliki disbalans u odnosu na druge krajeve Srbije, budući da u njemu vlada mnogo veća tražnja od ponude, te je cena kvadrata enormno brzo rasla“, navodi naš sagovornik.

Ipak, on ističe da je u poslednja dva meseca ove godine došlo i do malog zastoja u tražnji, što može dovesti do neke vrste stabilizacije tržišta.

Za razliku od Beograda, Brković kaže da su u unutrašnjosti ponuda i tražnja na neki način uravnotežene, zbog čega je tamo situacija zdravija, a to se, smatra on, vidi i po cenama.

Potražnja dobra, čeka se stabilizacija cena

Kada je reč o narednom periodu, Brković misli da će ipak doći do neke vrste stabilizacije tržišta, ali da čak i to više zavisi od objektivnih okolnosti na globalnom nivou.

„Mi u Srbiji imamo zdravu priču, samo da cene budu stabilizovane, a potražnja je dobra jer se ljudi vraćaju iz inostranstva i ulažu u Srbiju“, naglašava.

Prema njegovim rečima, tržište nekretnina je najbolji pokazatelj da ljudi sa kapitalom koji su stekli van ulažu u Srbiju zbog čega bi, smatra on, država trebalo na neki način da kontroliše cene kako ne bi došlo do veštačkih poremećaja na tržištu materijala i nekretnina.

Nekretnine su, dodaje on, u najvećem broju slučajeva izvor za „štednju“, budući da banke ne daju kamatu za novac, dok građevinska industrija ima kvalitetnu ponudu koja je bolja u odnosu na period od pre 10-15 godina. Upravo zbog svega toga, on smatra da država ovaj momenat treba da iskoristi na pravi način, jer se radi o velikom novcu koji njena kasa prihoduje kroz poreze i na sve ostale načine.

„Kada čovek kupi stan, on ne kupuje samo nekretninu, već i nameštaj, belu tehniku, tekstil, što pokreće čitavu privredu. Dakle, kupovina nekretnine pokreće novi život i njome se stvara novi potrošač, što je jako važno i za javne finansije i za budžet“, zaključuje Brković.