Pandemija pogoršala demografsku sliku, rad će biti skuplji

Normalizacija monetarne politike centralnih banaka, uz eventualno ubrzanje inflacije, mogla bi Srbiji da donese kamatne stope od pet procenata ili više, ocenjuje ugledni srpski ekonomista i dugogodišnji saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, Vladimir Gligorov, u razgovoru za Biznis.rs.

On kaže da se privrede regiona, u skladu sa oporavkom posle pandemije, trenutno nalaze otprilike tamo gde su bile pre dve godine ili gde bi eventualno bile pre godinu dana da nije bilo krize javnog zdravlja. Prema njegovom mišljenju, srpska privreda je prošla nešto bolje jer je manje zavisna od usluga i imala je više ulaganja u infrastrukturu.

Naš sagovornik smatra da će jedan od glavnih problema za preduzetnike u narednom periodu biti pogoršana demografska slika, pre svega zbog stanja na tržištu rada.

Evropska komisija je iznela optimističnije jesenje prognoze, kada je reč o privredama zemalja Jugoistočne Evrope, odnosno privrednom rastu Srbije i okolnih zemalja. Kako vi ocenjujete trenutno stanje ekonomija u regionu? Ko može da računa na najveći rast ove i sledeće godine i koji su najveći izazovi za privrednike?

“Uglavnom se polazi od toga da će brži rast imati zemlje koje su imale veći pad u 2020. godini, pre svega zbog velikog udela neke od privrednih aktivnosti koje su posebno pogođene epidemijom. To se najviše odnosi na turizam, pa bi tako Crna Gora i Hrvatska trebalo da imaju ubrzani rast sve dok se ukupna proizvodnja ne vrati na nivo pre epidemije. Govorimo o tekućoj i sledećoj godini. Posle toga se predviđa rast koji je u skladu sa dugoročnim mogućnostima privreda.

Kada je reč o izazovima, sve zemlje regiona imale su velike gubitke u broju obolelih i umrlih, a posebno Srbija. Tako je demografska slika pogoršana, što će biti problem za preduzetnike, pre svega zbog stanja na tržištu rada, jer će rad poskupeti.“

Od koje zemlje regiona očekujete da će dugoročno najbolje proći? Čija privreda bi mogla da beleži dobre rezultate i kada se bude smirila situacija sa pandemijom?

„Dosta će zavisiti od političke stabilnosti. Inače, nema nekih bitnih razlika u privrednim izgledima pojedinih zemalja na takozvanom Zapadnom Balkanu. U okolini su dobri izgledi Rumunije, a i Mađarske. To je najviše usled njihovog povoljnog položaja unutar Evropske unije. Izgledi hrvatske privrede bi takođe trebalo da se poprave.“

Jedna od glavnih tema proteklih meseci je inflacija. Pojedini analitičari pominju čak i mogućnost stagflacije. Kakva su vaša očekivanja, da li nam uskoro sledi ubrzani rast cena? Da li su veliki paketi pomoći koje su države ubrizgale svojim privredama i građanima glavni razlog za takav scenario?

“U Evropi i Americi je ubrzanje inflacije posledica sporijeg oporavka proizvodnje od potrošnje, da se tako izrazim. Posebno tamo gde je rizik zaraze još uvek veliki. Ali i inače je očekivano da je jedno potrošiti novac, a drugo proizvesti robu ili uslugu. Ovo drugo traži više vremena.

Ovo jeste donekle posledica privredne politike koja je održavala finansijsko zdravlje i preduzeća i domaćinstava, gde je značajno povećana štednja koja se sada troši. To je bilo zato da ne bi uz krizu javnog zdravlja dodatno došlo i do finansijske krize. Kako je nivo proizvodnje uglavnom još uvek ispod onog od pre dve godine, inflacija bi trebalo da se uspori kada se proizvodnja u potpunosti oporavi.

Zanimljivo je pitanje eventualnog rasta plata i nadnica. Bilo bi dobro da to ide na račun povećanih ulaganja i smanjenja naknade za kapital, a ne da vodi rastu cena. Koliko vidim, monetarne vlasti se pripremaju da stave inflaciju pod kontrolu, tako da bi to bio povoljan razvoj. A o stagflaciji nema smisla govoriti kada su stope rasta ubrzane.“

Kakve su perspektive Srbije?

„Što se tiče Srbije, ubrzana inflacija je delimično posledica povećane javne potrošnje i mera kojima se utiče na popularnost vlasti, tako da postoji rizik da se ugrozi kurs ukoliko se to nastavi. U drugim zemljama u okolini tih rizika nema.“

Kako ocenjujete stanje u bankarskom sektoru? Koliko još možemo očekivati da traje period „jeftinog novca“, odnosno niskih kamatnih stopa?

„Važne centralne banke su uglavnom imale za cilj da podstaknu potrošnju i ulaganja u deflatornim uslovima posle finansijske krize. Sada će težiti postepenoj normalizaciji monetarne politike, a pod time se misli na kamatne stope od tri do četiri odsto. To za zemlje kao što je Srbija, uz dodatni rizik, i pogotovo ukoliko se trajnije ubrza inflacija, znači kamate od pet procenata ili više. Ali, to je perspektiva za nekoliko godina, iako postoji rizik da se dolazak budućnosti ubrza.“