SLOVENAČKI EKONOMISTA JOŽE MENCINGER ZA BIZNIS.RS O TRENUTNOM STANJU PRIVREDA U REGIONU, KORONA KRIZI I BANKAMA

Inflacija bi mogla biti problem u zemljama koje ne koriste evro

BankeIntervjuInvesticijeNovacU fokusuVesti

9.8.2021 11:05 Autor: Marko Andrejić 0

Inflacija bi mogla biti problem u zemljama koje ne koriste evro Inflacija bi mogla biti problem u zemljama koje ne koriste evro
Ekonomska „korona kriza“ izazvana pandemijom, koja traje već godinu i po dana, donela je mnogo briga građanima i privredi i u regionu Jugoistočne Evrope.... Inflacija bi mogla biti problem u zemljama koje ne koriste evro

Ekonomska „korona kriza“ izazvana pandemijom, koja traje već godinu i po dana, donela je mnogo briga građanima i privredi i u regionu Jugoistočne Evrope. Države su ubrizgale velike količine novca kako bi pomogle opstanak najugroženijih, ali je to izazvalo posledične reakcije na tržištu, u vidu straha od inflacije. Poznati slovenački ekonomista i prvi ministar ekonomije nezavisne Slovenije, Jože Mencinger, u razgovoru za Biznis.rs kaže da je trenutna ekonomska situacija u regionu očekivana. Kao odličan poznavalac prilika u bivšim jugoslovenskim republikama, on veruje da će kroz Covid-19 krizu verovatno najbolje proći Slovenija i upozorava da bi brzo ukidanje velikih paketa pomoći moglo zaustaviti oporavak.

Ipak, Mencinger tvrdi da inflacija ne bi trebalo da bude problem za zemlje koje koriste evro i smatra da će bankarski sistem podržati privredu.

Biznis.rs: Kako ocenjujete trenutno stanje ekonomija u regionu? Ko najbolje „pliva“ kroz korona krizu, a ko se suočava sa najviše izazova?

„Aktuelno stanje ekonomija u regionu se moglo očekivati. Uticaj virusa Covid-19 je jači od uticaja finansijske krize iz 2008. godine koja je nastala isključivo iz ekonomskih razloga, zbog prevlasti finansijskog sektora nad realnim, gde je pogođena bila pre svega potražnja. U aktuelnoj krizi moglo bi se tvrditi da je nastala iz neekonomskih razloga. U njoj je, zbog mnogih administrativnih ograničenja kojima države pokušavaju zaustaviti pandemiju, pogođena i ponuda. Mnoge aktivnosti, kao što je turizam, praktično su iščezle. Ljubljana, na primer, koja je 2019. godine bila puna turista, pogotovo iz azijskih zemalja, već dve godine je prazna. Prvi turisti iz obližnjih zemalja se tek sada vraćaju.“

Od koje zemlje očekujete da će dugoročno najbolje proći? Čija privreda bi mogla da beleži dobre rezultate i kada se bude smirila situacija sa koronom?

„Od zemalja u regionu najbolje će verovatno proći Slovenija. Industrija, koju kriza nije jako oštetila, brzo se oporavlja, farmaceutski sektor ostvaruje rekordne profite, od turizma nismo mnogo zavisni. S druge strane, Hrvatska i Crna Gora, koje nemaju jaku industriju, mnogo više zavise od turizma. On se sada, bar u Hrvatskoj, brzo oporavlja, ali neće postići brojke od pre nekoliko godina.“

Veliki paketi pomoći ubrizgani su proteklih meseci, kako privredi, tako i građanima. Sada se postavlja pitanje koliko je opasno njihovo ukidanje. Kakve će to efekte imati na ekonomiju?

„U Sloveniji se pomoć građanima nastavlja sa prepolovljenom sumom u poređenju sa prošlom godinom, ali širim korišćenjem dobijene pomoći ne samo za noćenja, nego i za sve aktivnosti, pa i kupovinu školskih potrepština. Brzo ukidanje moglo bi zaustaviti oporavak, ali ne treba zaboraviti na fiskalne posledice i ogromne budžetske deficite koji su već stvoreni.“

Da li bi inflacija mogla da bude jedan od najvećih izazova u narednom periodu i za zemlje Jugoistočne Evrope?

„Po mom mišljenju, inflacija nije problem kakav je bio pre nekoliko decenija, bar u zemljama koje koriste evro. U stvari, već decenijama imamo probleme sa deflacijom. Tek u poslednje vreme inflacija se diže iznad dva odsto, koliko je ciljna vrednost. Inflacija bi možda mogla biti problem u zemljama koje nemaju evro kao valutu.“

Evropska centralna banka je nedavno objavila rezultate stres testa banaka i istakla da su banke spremne i stabilne. Kako vi ocenjujete stanje u bankarskom sektoru?

„Nema razloga da sumnjam u rezultate stres testova, iako su oni u prošlosti bili pogrešni. U velikoj krizi 2008. godine Evropska centralna banka (ECB) je precenila obim slabih kredita, a te su ocene doprinele pogoršanju stanja i produžavanju krize. Pogrešno i daleko preterano reagovanje ECB u krizi 2008. godine je pod diktatom Nemačke maltene uništilo Grčku. BDP Grčke je u 2016. godini bio još uvek 20 odsto niži nego u 2006. godini.

Zbog pogrešnih ocena gubitaka u bankarskom sistemu i pritisaka ECB i Evropske komisije, Slovenija je izgubila svoj bankarski sistem. Ubedljivo najveći broj banaka u Sloveniji je u vlasništvu stranih bankarskih grupacija.“

Šta privreda može da očekuje kada je reč o bankarskoj podršci u narednom periodu?

„ECB je u julu, nakon mnogo godina, prihvatila novu strategiju prema kojoj se, pored inflacije, kao cilj pojavljuje i aktivnost i zaposlenost. No, uprkos tome, prave veze između monetarne i fiskalne politike nema što je loše, jer EU nije ono što nazivamo optimalno monetarno područje. Ipak, promena strategije pokazuje da će bankarski sistem podržavati privredu, što 2008. godine nije urađeno.“

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...