Kada je u Srbiji ulaganje u dinarima isplativije od ulaganja u evrima

Prema poslednjim raspoloživim bilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupna dinarska štednja rezidenata i nerezidenata u domaćim bankama je krajem juna 2021. godine iznosila 98,8 milijardi dinara, da bi u julu premašila 100 milijardi dinara i na dan 4. avgusta dostigla rekordnih 100,5 milijardi dinara (operativni podatak).

Ta suma približno iznosi 850 miliona evra, prema zvaničnom srednjem kursu od 117,55 dinara za jedan evro.

S druge strane, devizna štednja je krajem juna 2021. godine, prema konačnim podacima banaka, iznosila 12,1 milijadi evra, da bi krajem jula, prema operativnim podacima, dostigla nivo od 12,2 milijarde evra.

Kada je reč o broju građana koji imaju položenu dinarsku i deviznu štednju kod domaćih banaka, NBS ne raspolaže ovim podacima, već podacima o broju štednih partija za određene kategorije formirane u vidu raspona iznosa štednih partija, koje banke saglasno regulativi, dostavljaju centralnoj banci u zemlji.

Prema poslednjim raspoloživim bilansnim podacima od 30. juna 2021. godine, ukupan broj dinarskih štednih partija iznosi 1.114.861 partija. Najveći broj štednih partija, 971.978 partija (87,2 odsto od ukupnog broja partija) se odnosi na štednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Na tim štednim partijama deponovano je svega 0,6 odsto ukupnog iznosa dinarske štednje. Najveći deo dinarske štednje (39,3 odsto) odnosi se na štedne uloge vrednosti od jednog do pet miliona dinara. Broj štednih partija koje pripadaju ovoj kategoriji je 19.088. Štedni ulozi preko 10 miliona dinara učestvuju sa 18,8 procenata u ukupnoj dinarskoj štednji (794 partija).

Prema podacima za 30. jun 2021. godine ukupan broj deviznih štednih partija iznosi 4.886.336 partija. Pritom, najviše je partija koje pripadaju kategoriji do 500 evra, i to 3.893.810 partija (79,7 odsto ukupnog broja partija), koje po vrednosti 97,5 miliona evra, međutim, učestvuju sa svega 0,8 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Posmatrano prema visini devizne štednje, gotovo polovina se odnosi na partije čija je vrednost između 10.000 evra i 50.000 evra – 46,2 odsto (5.602,4 miliona evra), koje posmatrano prema broju štednih partija, učestvuju sa 5,3 odsto (258.498 partija) u ukupnom broju štednih partija.

„I dinarska i devizna štednja poslednjih godina beleže kontinuiran rast, koji je nastavljen i tokom 2020. godine i u dosadašnjem toku 2021. godine, zahvaljujući postignutoj finansijskoj i sveukupnoj makroekonomskoj stabilnosti zemlje, i pored delovanja negativnih ekonomskih efekata prouzrokovanih korona virusom. Ipak, rast dinarske štednje poslednjih godina znatno je dinamičniji od rasta devizne štednje, a trenutni nivo dinarske štednje je 5,5 puta viši nego na kraju 2012. godine, od kada se beleži njen intenzivan rast, pri čemu je više od polovine ukupnog rasta ostvareno u poslednje tri i po godine, kada su u punoj meri postali vidljivi rezultati pozitivne ekonomske transformacije srpske ekonomije, a time i rast poverenja građana u domaću valutu“, poručuju iz Narodne banke Srbije za naš portal.

Kako kažu u NBS, i u prethodnih kalendarskih godinu dana (kraj juna 2021. godine u odnosu na kraj juna 2020. godine) dinarska štednja je zabeležila dinamičniji rast od devizne – povećana je za 15,6 odsto, to jest za 13,3 milijarde dinara, dok je devizna štednja povećana za 10,3 odsto, odnosno 1,1 milijardu evra.

„Dinamičnom rastu dinarske štednje doprinosi njena veća isplativost u poređenju sa deviznom štednjom, kako u kratkom, tako i u dugom roku. To je rezultat, pre svega očuvane monetarne i finansijske stabilnosti, u vidu održavanja stabilnih nivoa inflacije i deviznog kursa, relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljnijeg poreskog tretmana dinarske štednje (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15 odsto), a u periodu pandemije i donetih mera koje su doprinele očuvanju makroekonomske stabilnosti“, ističu u NBS.

U strukturi uloga dominiraju oročena sredstva do godinu dana

Kada je reč o ročnoj strukturi dinarske štednje u bankama, prema poslednjim raspoloživim podacima zaključno sa junom ove godine, dominiraju depoziti ročnosti od šest do 12 meseci, i to u iznosu od 44,7 milijardi dinara (45,2 odsto ukupne štednje). Zatim slede depoziti po viđenju, u iznosu od 26,8 milijardi dinara (27,2 odsto), na dinarsku štednju ročnosti preko godinu dana odnosi se 18,6 milijardu dinara (18,9 odsto), dok depoziti ročnosti od jednog do šest meseci iznose 8,7 milijardi dinara (8,7 odsto).

Posmatrano po ročnosti, u deviznoj štednji najveće učešće imaju depoziti po viđenju, koji iznose 8,7 milijardi evra (72 odsto ukupne devizne štednje). Zatim slede depoziti ročnosti od šest meseci do godinu dana, koji iznose 1,7 milijarde evra (13,8 odsto). Depoziti ročnosti do jednog meseca iznose 7,4 miliona evra (0,1 odsto), od jednog do šest meseci iznose 150,3 miliona evra (1,2 odsto), dok se 1,6 milijardi evra (12,8 odsto) odnosi na deviznu štednju ročnosti preko godinu dana.

Posmatrano po valutama u okviru devizne štednje dominantno učešće ima štednja u evrima, koja iznosi 10,9 milijardi evra, odnosno 90,1 ukupne devizne štednje. Štednja u švajcarskim francima iznosi 629,6 miliona švajcarskih franaka (protivvrednost 573,9 miliona evra, što je 4,7 odsto devizne štednje), štednja u američkim dolarima iznosi 602,6 miliona dolara (protivvrednost 506,1 milion evra, što je 4,2 odsto devizne štednje), dok štednja u ostalim valutama preračunato u evre iznosi 120,5 miliona evra (jedan procenat ukupne devizne štednje).

Na pitanje koliko građana u ovom trenutku možda štedi kroz ulaganje u privatne penzije, iz NBS odgovaraju da je neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u stalnom porastu i da trenutno iznosi oko 48 milijardi dinara.

„Krajem juna 2021. godine za privatnu penziju štedelo je 206.830, to jest oko tri procenta ukupnog broja stanovnika, odnosno okvirno je tek svako deseto zaposleno lice član nekog dobrovoljnog penzijskog fonda, što ukazuje na postojanje prostora za povećanje pokrivenosti stanovništva ovim vidom štednje za starost“, napominju u NBS.