Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Kako su se štedni računi menjali tokom godina?

Nema zarade kada su kamate na štednju niže od stope inflacije

SrbijaSvetVesti

25.7.2021 14:07 Autor: Marko Miladinović 0

Nema zarade kada su kamate na štednju niže od stope inflacije Nema zarade kada su kamate na štednju niže od stope inflacije
Da li je štednja novca u bankama ikada bila manje korisna? Prosečni američki račun za privatnu štednju sada vraća oko 100 dolara ili tek... Nema zarade kada su kamate na štednju niže od stope inflacije

Da li je štednja novca u bankama ikada bila manje korisna? Prosečni američki račun za privatnu štednju sada vraća oko 100 dolara ili tek 0,1 odsto prihoda od kamata na 100.000 dolara depozita tokom jedne godine. To je znatno ispod 1.283 dolara na 100.000 dolara, koliko se veruje da je potrebno da se prevaziđe aktuelna inflacija, za koju se govori da će samo biti još veća.

U stvari, prema statističkoj analizi investicione banke JPMorgan Chase, štedni računi su u ovom „zaostatku“ u Sjedinjenim Američkim Državama već nekih 13 godina. Podaci otkrivaju da su prihodi od kamata potrebni za nadilaženje godišnje inflacije neprestano zaostajali od Svetske finansijske krize 2008. godine.

Ovo je rezultat, pre svega, ultraniskih kamatnih stopa, jer je iznos potreban za pobedu nad inflacijom i dalje prilično stabilan.

Primera radi, kamatna stopa na štedne depozite u SAD je 1995. godine iznosila 5,5 odsto u proseku, na godišnjem nivou, a sada je u rangu 0,1-0,2 odsto.

Prihodi od usahle kamate

Banke i finansijske institucije obično plaćaju kamate na depozite kako bi podstakle zadržavanje novca kod sebe. Ovi depoziti se potom preusmeravaju u njihov kreditni posao, gde one po pravilu naplaćuju veće stope. Razlika se naziva neto kamatna marža, uobičajena metrika finansijske industrije.

Stope rastu kada potražnja za kreditima premašuje ponudu pozajmljenih sredstava, a opadaju kada važi obrnuto. Ali štampanje novca centralne banke promenilo je ovu jednačinu. Sa milijardama dolara i evra ubrizganim putem kvantitativnog ublažavanja u SAD i EU, novčana masa ili ponuda pozajmljivih sredstava naglo je porasla daleko iznad svakog očekivanog nivoa potražnje. Kao rezultat toga, današnje stope su najniže u gotovo 700 godina bankarstva, ističe portal Visual Capitalist.

Zanimljivo je da je jedan od faktora koji bi mogao da podstakne povratak štednje sama inflacija, koja počinje da raste. S obzirom na to da je jedan od zadataka centralnih banaka kontrola inflacije, svaki produženi negativan trend ili ozbiljni preokret mogao bi da znači posezanje za raspoloživim alatima monetarne politike u pokušaju da se to nadoknadi, što može da uključi povećanje kamatnih stopa, moguće znatno iznad inflacije.

Okruženje sa ultra niskim stopama postalo je status kvo već više od jedne decenije, a makro okruženje je krajnje nepredvidivo.

Situacija u Srbiji

Prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, poslednjih godina su se u domaćim komercijalnim bankama povećavali obimi i prosečni ulozi na privatnim štednim računima. Zahvaljujući stabilnom deviznom kursu i predvidivoj, niskoj stopi inflacije, a zahvaljujući delom i gorepomenutoj činjenici da su kamatne stope na štednju u evrima već godinama izrazito niske, došlo je do trenda rasta dinarske štednje.

Po prosečnim kamatnim stopama iz septembra 2020. godine, na uloženih 100.000 dinara štednje dobijalo se dodatnih 2.650 dinara na godišnjem nivou (2,65 odsto), a na 100.000 evra tek 570 (0,57 odsto), mada se kamata na štednju u evrima kreće do jedan odsto u pojedinim bankama.

Tokom prethodnih osam godina, kod oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u gotovo 90 procenata posmatranih tromesečnih potperioda, dok je u slučaju oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, ističu u NBS.

No, treba imati na umu da je kamata na štednju u dinarima pre 15 godina iznosila više od deset odsto, pa gotovo i 20 procenata, u trenutku kada su banke pokušavale da namame korisnike da se opredele za ovu vrstu bankarskog proizvoda, a u trenucima uspostavljanja stabilnijeg makroekonomskog okruženja.

Kumulativna dinarska štednja je zaključno sa majem 2021. godine iznosila 98,6 milijardi dinara, odnosno pet i po puta više nego na kraju 2012. godine, dok je ukupna štednja građana Srbije u evrima iznosila 13,2 milijarde evra. 

Venecuela je rekorder

U ovom trenutku, barem prema pokazateljima sa statističkog agregatora Statista, apsolutni rekorder po visini kamatne stope na štednju u svetu je Venecuela, dok za njom „kaskaju“ još neke južnoameričke države.

U Venecueli je kamatna stopa na štednju u maju 2021. godine iznosila neverovatnih 36 odsto, a u Argentini 34 odsto. Na drugoj strani ove skale nalaze se zemlje Evropske unije i SAD, u kojima je na snazi stopa bliska nuli.

Naravno, takve stope su u direktnoj korelaciji s nacionalnom inflacijom, koja je u ovom trenutku u evrozoni još uvek niska (s tendencijom rasta, što brine mnoge analitičare), dok je u Venecueli u maju iznosila 28,5 odsto.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...