Pčelarov digitalni asistent olakšava upravljanje košnicama

Uređaj na kojem su stručnjaci iz Niša, koji stoje iza startapa Beehold, radili protekle dve godine ovog leta našao se u pčelinjacima. Pčelari koji su ga kupili jednim klikom na svom računaru ili telefonu mogu da vide kakvo je stanje u košnicama, da li na ramovima ima meda i koliko, da li ima matice, kao i sve ono što vide kada sami ručno pregledaju ramove i košnice.

Osnivač startapa Petar Pejić pripada četvrtoj generaciji pčelara, a i većina članova njegovog tima bavi se pčelarstvom. Oni su prvi u svetu napravili digitalnog asistenta koji će moći u dobroj meri da zameni ljude u pčelinjacima. Naime, Nišlije rade na razvoju hardversko-softverskog sistema koji će pružati kompletne informacije o stanju u košnicama, upozoravati na eventualne probleme i davati preporuke za njihovo rešavanje.

„Sama ideja proistekla je iz ličnih problema sa kojima smo se susretali. Beehold je pčelarov digitalni asistent zasnovan na tehnologiji veštačke inteligencije. Sastoji se od jedinstvenog, patentom zaštićenog uređaja koji u realnom vremenu očitava sadržaj ramova unutar košnice i AI asistenta koji te podatke analizira i blagovremeno upozorava pčelara na probleme i daje mu preporuke za optimalno pčelarenje„, objašnjava Pejić u razgovoru za Biznis.rs.

Digitalizacija košnica za pčelare znači da neće morati stalno da odlaze do pčelinjaka, da otvaraju svaku košnicu i pregledaju ram po ram. Naime, pčelinjaci su vrlo često udaljeni i po 100 kilometara ili više, a njihova kontrola nije moguća bez zaštitne opreme. Uz to, statistika pokazuje da se prilikom kontrole 80 odsto košnica nepotrebno otvara i remeti.

Tim stručnjaka Beeholda uspeo je da napravi podove i ramove koji omogućavaju da pčelari vide kakvo je stanje u košnicama. Veštačka inteligencija umesto pčelara prati ono što se događa u jednom pčelinjem društvu.

„Za pčelare koji imaju veliki broj košnica previše je naporno posmatranje svakog rama posebno. Veštačka inteligencija omogućuje da se u nekoliko sekundi sve pregleda i upozori ukoliko se u nekoj od košnica događa nešto loše. Istraživanja u svetu pokazala su da pčelama ne smeta izlaganje svetlosnim zracima u određenom spektru, već im pomaže da prežive u slučaju da su se zatrovale pesticidima, pa svetlosne zrake koristimo za senzore u košnicama“, navodi Petar Pejić.

Biznis plan od početka isti

Početna ideja je, kako kaže naš sagovornik, i dalje ista, ali su zbog kompleksnosti onoga na čemu rade kroz ceo razvoj u protekle dve godine sam proizvod podelili na komponente. Ova podela omogućila im je da mnogo brže stignu do MVP verzije (Minimum viable product) i daju uređaj prvim korisnicima u ruke. Tako su u ovoj godini prodali prvih deset MVP uređaja u Srbiji.

„Prvi rezultati u pogledu tehnološke izvodljivosti došli su veoma brzo, u vidu laboratorijskog prototipa i verifikacije tehnologije. Do prve validacije potrebe za našim rešenjem došlo je godinu i po dana nakon početka aktivnog rada, prodajom prvih MVP uređaja“, ističe osnivač startapa Beehold i najavljuje širenje na tržišta okolnih zemalja u 2023. godini.

Konkurentska rešenja za digitalizaciju pčelarenja pružaju indirektne informacije, poput težine, vlažnosti vazduha, temperature…

„Ove informacije su korisne za pčelare, ali je i dalje neophodan manuelni nadzor pčelinjeg društva. Za razliku od njih, Beehold radi na rešenju koje će u potpunosti izbaciti potrebu za manuelnim nadzorom i omogućiti pčelaru da sa istim utroškom vremena pčelari na duplo više košnica“, naglasio je naš sagovornik.

Hardver i softver na kojem rade moći će da detektuje i mikro promene koje nisu vidljive „golim okom“, što će omogućiti da se predupredi širenje bolesti i uginuće pčela. Već su uspeli da pokažu da pčele ne miruju ni kada nisu aktivne, pošto tada preslažu med.

„Prvi prototip smo testirali prošle godine u pčelinjaku na Vlasini, a drugi, unapređeni, u Međunarodnom centaru za fiziologiju i ekologiju insekata u Keniji. Pokazalo se da mi apsolutno ne remetimo svakodnevno funkcionisanje pčela, jer one uopšte i nisu u kontaktu sa elektronikom“, otkrio je Pejić.

Finansiranje prvenstveno kroz grantove i nagrade

U razvoj kompanije uložili su sopstveni novac, a rad finansiraju i grantovima i nagradama koje su dobijali. Beehold je dobio Raising Starts grant od 15.000 švajcarskih franaka, grant Fonda za inovacionu delatnost vredan 80.000 evra i BOWI grant od 60.000 evra u okviru programa Evropske unije „Horizon 2020“.

Takođe, dobili su i nagradu za drugo mesto na Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji u 2021. godini vrednu 75.000 dinara, prvo mesto za najbolji startap na regionalnom Tech Boos programu od 15.000 evra i prvo mesto na AIBC takmičenju (5.000 evra). Poslednja podrška koju su dobili je od Grada Niša za razvoj inovacija od 998.000 dinara.

„Svakako, presudni momenat za razvoj našeg startapa jeste porodica. Inicijalnu potrebu za digitalizacijom pčelarstva identifikovali smo sa mojim drugom iz srednje škole, a sadašnjim kumom Obradom Stajićem pre 15 godina. Do implementacije smo došli sa suprugom Jelenom, ekspertom za veštačku inteligenciju, njenim bratom Mihajlom, ekspertom za razvoj hardvera, i Tihomirom, suosnivačem našeg prethodnog startapa“, navodi Petar Pejić.

Velike probleme imali su prilikom pokretanja prvog startapa 2015. godine, jer su se sa kompletnom administracijom susretali prvi put, a u tom trenutku nije postojala institucionalna pomoć u vidu Startap centra i Naučno-tehnološkog parka.

„Još jedan problem sa kojim smo se suočavali tada bio je i nedostatak stručne i finansijske pomoći u najranijoj fazi razvoja. Danas je to sve mnogo drugačije i u Srbiji imamo dobre uslove i mogućnosti za razvoj startapa. Trenutno razvijamo MVP verziju našeg sistema koja će biti dostupna marta 2023. godine, na početku pčelarske sezone. Kako imamo hardversku komponentu, veliki izazov nam predstavlja određivanje broja uređaja koje treba proizvesti, te smo zbog toga pokrenuli i pretprodaju uređaja“, istakao je naš sagovornik.

Prodajna cena njihovih proizvoda niža je od proizvodne, a od pčelara koji koriste uređaj važne su im povratne informacije za dalji razvoj i hardvera i softvera.