Proizvođači med prodaju i na pijacama po skoro dvostruko višim cenama

Države članice Evropske unije su 2021. godine uvezle 173.400 tona prirodnog meda iz zemalja koje nisu članice EU u vrednosti od 405,9 miliona evra, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). S druge strane, iste godine izvezeno je samo 25.500 tona van EU, i to u vrednosti od 146,6 miliona evra.

U poređenju sa 2016. godinom, uvoz meda iz zemalja van EU po težini je povećan za sedam odsto, dok je izvoz EU u zemlje koje nisu članice EU smanjen za 10 procenata, piše u izveštaju Eurostata.

Prošle godine u Nemačku je uvezeno 51.900 tona meda iz zemalja koje nisu članice EU (30 odsto ukupnog uvoza meda van EU). To znači da je Nemačka najveći uvoznik meda u EU iz zemalja koje nisu članice EU, a slede je Poljska (32.200 tona, 19 procenata), zatim Belgija (25.600 tona, 15 odsto), Španija (14.500 tona, osam procenata) i Portugalija (7.100 tona, četiri odsto).

Uvoz meda iz zemalja koje nisu članice EU, u 2021. godini dolazi uglavnom iz Ukrajine (53.800 tona, ili 31 procenat ukupnog uvoza meda van EU), zatim iz Kine (48.000 tona, 28 odsto), Meksika (15.500 tona, devet procenata), Argentine (14.400 tona, osam odsto) i Brazila (7.900 tona, pet procenata).

Proizvodnja meda u Srbiji

Izvoz meda iz Srbije je u prva tri meseca, u odnosu na isti period prethodne godine, najviše povećan u Italiju, Norvešku i Crnu Goru, a ukupno je iznosio 554 tone, u vrednosti od oko 3,5 miliona evra, prenosi Beta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u januaru ove godine otkupna cena meda iznosila je 588,17 dinara po kilogramu. Proizvođači med prodaju i na pijacama po skoro dvostruko višim cenama.

Proizvodnja meda u Srbiji bila je u 2021. godini za 70 odsto viša nego 2014. godine, a izvezeno je 2.175 tona u vrednosti od 13,1 miliona evra.

Tehnologija pčelarstva u Srbiji napreduje što se vidi iz rasta broja košnica. Pčelari sada dobijaju subvenciju od države od 800 dinara po košnici, ali su za dalji razvoj tog sektora potrebne snažnije podsticajne mere, zaključak je pčelarskih udruženja.

U prošloj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 976.000 košnica, što je za 44 odsto više nego 2014. godine.