Pet milijardi evra za garancije i potencijalno zaduživanje u energetskom sektoru

Predlogom budžeta za 2023. godinu planira se izdavanje garancija u iznosu od 2,13 milijarde evra za projekte iz oblasti energetike sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW), domaćim i stranim poslovnim bankama, Evropskom investicionom bankom, kao i Francuskom agencijom za razvoj, a navedeno je i da država može odobriti još oko tri milijarde evra projektnih i programskih zajmova u toj oblasti.

Biznis.rs je u seriji tekstova analizirao najvažnije projekte i izdvajanja planirana predlogom državne kase za 2023. godinu, a posebno smo obradili teme poljoprivrede, energetike, infrastrukture, kao i politiku subvencionisanja.

Pored subvencija za energetski sektor u vrednosti od 295 miliona evra i oko milijardu evra za „sredstva za prevazilaženje energetske krize“, predlog budžeta nudi na uvid čitavu listu projekata koji se sprovode ili bi trebalo da zažive u sledećoj godini, a za koje je planirano 2,13 milijarde evra garancija – od Transbalkanskog elektroenergetskog koridora ili vetroparka Kostolac 1 do izgradnje hidroelektrane Buk Bijela (250 miliona evra) i reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica.

Projekat RHE Bistrica sa 600 miliona evra je najskuplji u kategoriji garancija, a kao i Buk Bijela pominje se i u narednom delu predloga budžeta, tako da smo ih „uračunali“ samo jednom.

Plan potencijalnih projektnih i programskih zajmova, naime, predviđa poduhvate koji su daleko skuplji od RHE Bistrica. Od stranih investicionih korporacija, fondova i banaka moguće je tražiti ukupno 3,76 milijardi evra – i to, između ostalog, po milijardu evra za izgradnju hibridne reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i vetroelektrane snage 800 MW do 1GW, kao i 800 miliona evra za izgradnju solarne elektrane snage 1GW, o kojoj nema nikakvih dodatnih detalja u samom predlogu budžeta.

Urednica i osnivač portala Energija Balkana Jelica Putniković kaže za Biznis.rs da je evidentno da Srbija plaća cenu neulaganja u energetski sektor, i to pre svega u elektroenergetiku, ali i gasni, pa čak i u naftni sektor kada je reč o skladištenju derivata i izgradnji produktovoda koji je, kako ističe, najavljivan decenijama unazad a nije završen.

Interesantno je da ni u rebalansu zа 2022. godinu ni u predlogu budžeta za 2023. nije bilo mesta za naftovod koji bi spojio Srbiju sa naftovodom „Družba“ u Mađarskoj.

„To i nije nešto u šta treba da krenemo sutra, jer dok se ne završi rat u Ukrajini nama Evropa sigurno ne bi dozvolila da kupujemo rusku naftu koja tim putem stiže, čak i da uspemo da ga završimo za godinu i po dana“, kaže Putniković i naglašava da ima mnogo kapaciteta koje treba izgraditi pre tog naftovoda.

„Preduslov za sve je da ozbiljno pristupimo tome, i da domaći stručnjaci odrede prioritete i sprovode planove“, naglasila je naša sagovornica.

Prema njenom mišljenju, ono u šta najpre treba ulagati su novi kapaciteti Elektroprivrede Srbije (EPS).

„Da se krene što pre sa izgradnjom RHE Bistrica, a treba i konačno rešiti pitanje da li će se graditi Đerdap 3. Takođe, EPS treba konačno da dobije odrešene ruke da se izgrade vetroparkovi koji su planirani na pepelištima i starim kopovima, jer ono što smo davali za feed-in tarife stranim investitorima zapravo bi trebalo da se preusmeri na EPS“, savetuje Putniković.

Kada je reč o sektoru gasa, smatra da treba izgraditi dva gasna skladišta, u Itebeju i Tilvi.

„Tokom aktuelne krize se pokazalo da se, koliko god da svi pričaju o solidarnosti, zapravo radi o ekonomskim aranžmanima. Hvala Mađarima što skladište gas za nas, ali oni to naplaćuju“, kaže Putniković i skreće pažnju da energetsku nezavisnost treba graditi tako da na svojoj teritoriji imamo sopstvene kapacitete, a ne da se traži privatni ili inostrani vlasnik „koji će uvek insistirati na profitu, a ne na našoj energetskoj bezbednosti“.

„Dakle, treba podići kredite za te kapacitete i treba nastaviti gasifikaciju zemlje, jer je to neophodno za razvoj privrede, a pogotovo u južnim delovima zemlje“, zaključila je Putniković.

Predlogom budžeta za 2023. godinu planiran je nastavak izgradnje gasnog interkonektora sa Bugarskom, koji bi trebalo da omogući Srbiji snabdevanje i iz Azerbejdžana, kao i budućeg LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj, a planirana je i garancija od 140 miliona evra za Srbijagas – „za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji“.