U očekivanju budžeta za 2023. godinu (2) - Energetika

Prioriteti za sledeću godinu remont mreže, revitalizacija kopova i izgradnja novih kapaciteta

InfrastrukturaInvesticijeIzdvajamoSrbija

15.11.2022 16:26 Autor: Milica Rilak 7

Prioriteti za sledeću godinu remont mreže, revitalizacija kopova i izgradnja novih kapaciteta Prioriteti za sledeću godinu remont mreže, revitalizacija kopova i izgradnja novih kapaciteta
Biznis.rs u seriji tekstova „odbrojava“ dane do obelodanjivanja Predloga budžeta za 2023. godinu, a sa sagovornicima pokušavamo da utvrdimo na koji način bi budžet... Prioriteti za sledeću godinu remont mreže, revitalizacija kopova i izgradnja novih kapaciteta

Biznis.rs u seriji tekstova „odbrojava“ dane do obelodanjivanja Predloga budžeta za 2023. godinu, a sa sagovornicima pokušavamo da utvrdimo na koji način bi budžet trebalo da tretira neke od ključnih sektora – poljoprivredu, energetiku i građevinarstvo.

Fiskalni savet je uoči skupštinske rasprave o rebalansu budžeta upozorio da su ogromni rashodi za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora najvažnija budžetska promena i glavni razlog za izmene državne kase za 2022. godinu.

Izračunali su da je u te svrhe u rebalans uključeno 1,3 milijarde evra, namenjenih Elektroprivredi Srbije (EPS) i Srbijagasu. S obzirom na to da je u pripremi novi budžet, čije detalje bi javnost trebalo da sazna tokom ove nedelje, treba se podsetiti i najave ministra finansija Siniše Malog, koji je tokom rasprave o rebalansu rekao da država kreće u restrukturiranje EPS-a i Srbijagasa, ali i obećanja da država neće odjednom podići cenu struje na tržišnu.

Kako bi onda trebalo koncipirati novi budžet, kada je reč o potrebama domaćeg energetskog sektora? Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da su, kada je reč o elektroprivredi, ključna ulaganja u remont prenosne i distributivne mreže, revitalizaciju kopova i izgradnju novih kapaciteta.

Foto: Pixabay.com

„Kao inženjer, ne mogu da kažem kako te potrebe treba pretočiti u stavke republičkog budžeta, ali mogu da ukažem na to za šta je novac potreban. Kada je reč o remontu mreže, treba imati na umu da su ukupni gubici u sistemu na nivou od oko 4.500 gigavat-časova godišnje. To znači da ‘spalimo’ jedan Kostolac svake godine“, rekao je Zdravković.

Drugi prioritet koji zahteva ulaganja iz republičke kase je revitalizacija kopova uglja jer, kako podseća naš sagovornik, od njega zavisi 70 odsto proizvodnje struje.

Termoelektrane Nikola Tesla sa kapacitetima u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Svilajncu su najveći proizvođač struje u ovom delu Evrope, ali problem je ugalj. U ovom trenutku kada neko planira budžet mora da vodi računa o tome koliko ćemo struje morati da uvezemo – a to znači da mora da ima dobar pregled stanja u elektroprivredi, da zna će nedostajati određena količina uglja, kao i da je hidrološka situacija trenutno nepovoljna“, kaže Zdravković.

Treći prioritet su, kako ističe, ulaganja u nove kapacitete.

Treba završiti (termoelektranu) Kostolac B3 i napraviti još jedan takav blok, jer u Kostolcu ima više uglja, kvalitetniji je i lakše je napraviti takve pogone. Takođe, treba napraviti reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Bistrica„, savetuje Zdravković i naglašava da to nisu projekti kakve „pokriva“ jedan budžetski period.

Premijerka Ana Brnabić je, inače, u ekspozeu navela da će energetika biti „apsolutni prioritet“ nove Vlade, i da se u tom sektoru planiraju investicije od oko 12 milijardi evra u narednih šest godina. Ona je tada rekla i da je pri kraju izgradnja bloka B3 termoelektrane Kostolac B, i da se očekuje da će proraditi tokom sledeće godine. Što se tiče RHE Bistrica, procenjena vrednost projekta je 625 miliona evra.

Prema izjavama zvaničnika, očekuje se da će sledeće godine početi izgradnja naftovoda koji bi omogućio da se Srbija priključi na naftovod „Družba“ u Mađarskoj, a vrednost projekta se procenjuje na 100 miliona evra.

Za novi budžet od značaja je i poruka misije Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojom je sklopljen načelni sporazum o novom, 2,4 milijarde evra vrednom novom aranžmanu.

„Otkrivene slabosti u energetskom sektoru Srbije zahtevaju odgovarajuće reforme kako bi se osigurala energetska bezbednost, energetski sektor stavio na zdrave finansijske osnove i promovisala štednja energije. Za postizanje ovih ciljeva biće potrebno dalje prilagođavanje energetskih tarifa po potrebi, dok bi trebalo proširiti ciljanu podršku za ugrožena domaćinstva“, poručio je MMF u saopštenju po završetku pregovora u Beogradu.

Istakli su da će podjednako biti važno restrukturirati energetski sektor, poboljšati planiranje proizvodnje i investicija i ojačati finansijski nadzor i upravljanje u energetskim državnim preduzećima.

  • Anna

    15.11.2022 #1 Author

    Godinama su nestručno i bahato upravljali EPS-om. Sada ih stiže sve. A naravno narod će da plati najvišu cenu

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    15.11.2022 #2 Author

    Treba ulagati u sisteme jer počelo je sve da se urušava. Nemamo osnovne sisteme za smanjenje I uštedu energije

    Odgovori

  • MAJALG

    15.11.2022 #3 Author

    Nazalost zbog nestrucnosti menadzmenta u Eps-u, kao i ministarke energrtike nastalo je ovo trenutno stanje koje mora drzava da krpi, drugim recima gradjani da bi se zastitili Grcic i njemu slicni.

    Odgovori

  • GOCA BG

    15.11.2022 #4 Author

    Sve propuste koje su imali godinama sada stizu na videlo,puno ce trebati godina da se sve dovede u red…

    Odgovori

  • JANA

    15.11.2022 #5 Author

    Narod uvek placa najvecu cenu ,ali nadajmo se nakboljem

    Odgovori

  • BOJANA

    16.11.2022 #6 Author

    Sete se da u nešto ulažu tek kad nam to zatreba.

    Odgovori

  • VOJKAN

    16.11.2022 #7 Author

    Svakako da će i ovo mi, gradjani, da osetimo

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...