Dodatni problem za građane predstavljaju takse za obnovljive izvore energije

Država će morati da dotira elektroprivredu uprkos novom poskupljenju struje

InfrastrukturaIzdvajamoSrbija

8.11.2022 08:01 Autor: Marija Jovanović 3

Država će morati da dotira elektroprivredu uprkos novom poskupljenju struje Država će morati da dotira elektroprivredu uprkos novom poskupljenju struje
Novi talas poskupljenja električne energije po svemu sudeći očekuje i građane i privredu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da dođe do povećanja... Država će morati da dotira elektroprivredu uprkos novom poskupljenju struje

Novi talas poskupljenja električne energije po svemu sudeći očekuje i građane i privredu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da dođe do povećanja cene struje od osam do deset odsto.

Sa druge strane, prema pisanju Demostata, aktuelna cena električne energije neće dugo potrajati i u narednom periodu biće određena nova još skuplja, što je, kako kažu, nedavno potvrdila i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Prema njihovim saznanjima, cilj nadležnih je da cenu struje za privredu dižu u etapama u ukupnom iznosu od 70 odsto. Dosad su ostvarene dve etape u okviru te kampanje. Prva 1. januara, kada je proklamovana cena od 75 evra po megavat satu, a druga od 1. septembra kada je podignuta na 95 evra po megavat satu.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da su poskupljenja električne energije neminovna i da je pitanje trenutka kada će resorna ministarka izaći sa ovakvim predlogom.

“Koliko god zvučalo neverovatno, cena električne energije i dalje nije visoka. Da pojasnim – činjenica je da je kod nas cena električne energije socijalna kategorija, što je država uspešno ‘podnosila kao teret’ jer smo od predaka nasledili daleko najbolju elektroprivredu u ovom delu Evrope, to jest konstantno smo više struje proizvodili nego trošili. Prosečna proizvodnja je bila na nivou od 35.000 gigavat-časa (GWh) godišnje, 2013. godine smo imali 37.000 GWh, a trošimo već više od decenije u proseku 34.300 GWh. Država je izvozom pokrivala gubitke i može se reći povlašćenu cenu električne energije. Nažalost, kao posledica lošeg upravljanja doživeli smo da smo postali veliki uvoznik struje”, ocenjuje Zdravković u razgovoru za Biznis.rs.

Foto: Pixabay.com

Naš sagovornik ističe da sada imamo situaciju da moramo da se rukovodimo vizijom da EPS mora da preživi, ali i osiromašeni građani, te je stoga potrebno napraviti kompromis između potreba Elektroprivrede Srbije i mogućnosti stanovništva da plati poskupljenja, a to se odnosi i na privredu.

“Kako ćemo, prema mojoj ličnoj proceni, biti prinuđeni da uvezemo oko 15 procenata ukupne potrošnje, te kako je cena na berzama višestruko veća od cene koju plaćaju privreda i stanovništvo, kakvo god da bude povećanje država će morati da dotira našu elektroprivredu”, ocenjuje Zdravković.

Dodatni problem za stanovništvo predstavljaju takse za obnovljive izvore energije (OIE), koje su za prethodno poskupljenje struje od 6,5 procenata za građane koji troše manje od 350 kWh učinile da to povećanje iznosi 12 procenata. Zdravković kaže da je reč o najsiromašnijim građanima, čija je potrošnja isključivo u zelenoj zoni.

“Govorim samo o povećanju naknade za OIE sa 0,43 na 0,81 dinar po kilovatu, a da taj benefit poskupljenja nije video EPS, nego privatni investitori. Dodatni problem predstavlja i činjenica da je EPS preko računa naplatio u prošloj godini od krajnjih korisnika oko 13,7 milijardi dinara za OIE, a privatnim investitorima uplatio oko 22 milijarde”, zaključuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Foto: Unsplash.com

Sa druge strane, privrednici smatraju da sva dosadašnja i buduća poskupljenja podižu i ugrađuju se u cenu finalnih proizvoda, što utiče na građane i rast inflacije.

“Energenti su veliki problem u Evropi i u ovom momentu mi čak imamo i povoljnu struju u odnosu na ono što plaća Evropa. Zato se moramo pomiriti sa tim da će cena struje verovatno skakati, ali je sigurno da će to i krajnji potrošač osetiti, jer će svoje proizvode morati da plati skuplje„, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs osnivač i vlasnik Galeb grupe Radoslav Veselinović.

Na pitanje može li privreda da izdrži novo povećanje cene električne energije, on kaže da će u globalu morati da izdrži, ali da neke grane koje imaju preveliku potrošnju struje u svom procesu proizvodnje mogu da imaju problem da održe rentabilnost.

“Sve zavisi koliki je procenat učešća struje i gasa u proizvodnom procesu. Kod nas struja učestvuje sa pet-šest odsto u finalnom proizvodu, ali kod nekih je to i do 10-20 odsto i oni su u većem problemu”, ocenjuje Veselinović.

“U suštini, cena struje mora ići ‘gore’ zato što ide svugde, i u Evropi. Sa druge strane, bolje da raste i da imamo urednije snabdevanje, nego da nemamo električnu energiju”, zaključuje Veselinović.

Cene struje za domaćinstva u Holandiji smanjene za više od 50 odsto

U analizi objavljenoj u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), ekonomista Ivan Nikolić navodi da troškovi energije u Evropi dramatično rastu ove godine. Ključni razlozi za to su napeti geopolitički odnosi, sukob u Ukrajini i reakcije tržišta na sankcionisanje ruskog izvoza nafte i gasa.

Nikolić ukazuje da je prema analizi Eurostata od 31. oktobra prosečna ponderisana cena električne energije za referentne kupce iz kategorije domaćinstava u EU27 između prvog polugođa 2021. i prvog polugođa 2022. povećana sa 22 evrocenti po kilovat-času na 25,3 evrocenti. Istovremeno, prosečna cena gasa za domaćinstva povećana je sa 6,4 evrocenti po kilovatu na 8,6 evrocenti, respektivno.

Električna energija je najviše poskupela za domaćinstva u Češkoj (+62 odsto), Letoniji (59) i Danskoj (57). S druge strane, u pet evropskih država cena električne energije za domaćinstva je smanjena – najviše u Holandiji (čak za -54 odsto), slede Slovenija (-16), Poljska (-3), odnosno Portugal i Mađarska (obe po jedan odsto).

U Srbiji prosečna cena električne energije za kupce iz kategorije domaćinstava, sa uključenim PDV-om i taksama, nije bitnije promenjena tokom prvog polugodišta ove godine i iznosila je 8,1 evrocenti po kilovat-času. Da nije bilo prethodno pomenute fiskalne relaksacije u Holandiji, Srbija bi i ove godine u Evropi bila zemlja koja svojim građanima obezbeđuje najjeftiniju električnu energiju. Naše procene su da je ovakva energetska politika Holandiju koštala samo u prvom polugođu 2022. približno dve milijarde evra”, navodi se u analizi MAT-a.

Po kojoj ceni privrednici plaćaju struju?

Za razliku od prosečne cene električne energije za domaćinstva koja je na nivou EU27 i evrozone uvećana za 14,6 odsto i 12,3 procenta, respektivno, prosečna cena električne energije za privredu je zabeležila rast od 38,4 i 39 odsto. Još je izraženije odstupanje ukoliko se posmatraju pojedinačne zemlje. Primera radi, cena struje za grčke kompanije uvećana je u proseku dva i po puta (odnosno 158,2 odsto). U Rumuniji cene struje za privredu su uvećane 136,7 odsto, a u Severnoj Makedoniji 123,9 odsto.

“Prosečna cena električne energije za privredu sa uračunatim PDV-om i taksama u Srbiji je sa 9,5 evrocenti po kilovat-času iz prvog polugođa 2021. za godinu dana otišla na 11,6 evrocenti, odnosno uvećana je za 21,3 odsto. Cena se u ovom periodu u Evropi za privredu jedino nije menjala u Crnoj Gori, BiH i Albaniji”, ističe se u analizi MAT-a.

  • IVAN

    8.11.2022 #1 Author

    Au kakav haos u najavi sta su dozvolili da dodjemo do tog stepena

    Odgovori

  • VOJKAN

    9.11.2022 #2 Author

    Potrebna je kompletna rekonstrukcija da bi se krenulo kako treba sa poslovanjem

    Odgovori

  • GOCA BG

    11.11.2022 #3 Author

    Sta nas tek ceka,videcemo…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.